Dobre i loše strane rada od kuće
Autor: Glas javnosti
Da li vam je lakše da radite u firmi ili od kuće? Čuveni karantin i zatvaranje tokom pandemije korona virusa iznedrio je i novi način poslovanja. I male I velike komapanije okrenule su se "radu na daljinu". I dok je nekima to bilo olakšavajuće, drugi se nisu osećali produktivno. Koji su bnenefiti po zdravlja rada od kuće?
Rad od kuće omogućava ljudima da jedu zdravije, osećaju manje stresa i imaju niži krvni pritisak, pokazuju rezultati obimne studije u kojoj je razmatrano skoro 2.000 stručnih radova o radnim mestima nakon pandemije, piše RTS. Ipak, veća je verovatnoća da će oni koji rade od kuće jesti grickalice, piti više, više pušiti i dobijati na težini, pokazala je studija istraživača Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UK Health Security Agency – UKHSA) i Kraljevskog koledža u Londonu.
Takođe, poslodavci koji veruju da su ljudi koji rade od kuće lenji, nisu u pravu jer takvi zaposleni ređe idu na bolovanje, imaju tendenciju da rade duže i da rade uveče i vikendom. U studiji, koju je predvodila Šarlot Hol sa UKHSA, analizirani su rezultati i zaključci 1.930 akademskih radova o radu od kuće, radu na daljinu i drugim vrstama hibridnog i kućnog rada u pokušaju da se destiliraju često kontradiktorne tvrdnje stručnjaka.
"Ljudi su odavno shvatili da ako sve zaposlene stavite u istu prostoriju u preduzeću, bez zvučne izolacije, to bude neprijatno, a povrh svega nemate baš produktivnu radnu snagu. Sada kada smo prešli na kulturu rada kod kuće, ima smisla da se organizacije i vlada postaraju da ljudi koji rade od kuće to rade na što efikasniji način", istakao je profesor Nil Grinberg.
Grinberg je naveo da je istraživanje pokazalo da postoje dobre, ali i loše strane rada od kuće. Radno okruženje zavisilo je od toga koliko je prostora bilo kod kuće, raspoložive opreme i od toga koliko su zaposleni imali kontrolu nad svojim danom.
Ljudi sa višim primanjima često su više uživali radeći kod kuće, ali oni sa više obaveza kod kuće, kao što su čuvanje dece ili kućni poslovi (često žene i oni koji žive sami), bili su pod većim stresom.
"Sve u svemu, ljudi su se osećali produktivnije kod kuće. Bilo je posebno dobro za kreativne stvari, ali mnogo teže kada su u pitanju zamorniji i dosadniji zadaci", objasnio je Grinberg.
Efekti na zdravlje su bili jasniji. Prelazak na rad od kuće tokom pandemije koronavirusa bio je u direktnoj vezi sa povećanjem unosa povrća, voća, mlečnih proizvoda, grickalica i obroka koje sami pripremate, navodi se u zaključcima studije.
"Menadžeri su morali da pronađu načine da podrže svoje zaposlene koji rade od kuće i pomognu im pri stvaranju njihovog radnog okruženja. Postoji sjajna poslovica u nauci da u nekom trenutku moramo prestati da se divimo problemu i zapravo razmišljamo o rešenjima. Sada znamo dosta toga. Dakle, treba da se zapitamo: Koja je najbolja obuka koju pojedinac treba da prođe ako će raditi hibridno, to jest i iz kancelarije i sa drugih mesta?", istakao je profesor Grinberg.
Profesor Grinberg ističe da je strah kompanija da će zaposleni od kuće zabušavati ili da neće raditi dobro, te da ne mogu da ih drže na oku, zastareo koncept. Uskraćivanje opcija rada sa mesta van preduzeća značiće da talentovani zaposleni mogu da potraže i pronađu druge poslove, ali i čini kompanije manje fleksibilnim u slučaju eventualnih kriza u budućnosti, poput zdravstvenih situacija, štrajkova ili teških vremenskih uslova koji sprečavaju ljude da dođu do svojih preduzeća.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
