28 GODINA OD GENOCIDNE AKCIJE OLUJA: Proterano više od 220 hiljada Srba, ubijeno oko 2.000! DA SE POGROM NIKAD NE ZABORAVI!
Autor: Glas javnosti
Danas se navršava 28 godina od genocidne hrvatske akcije "Oluja" i progona celokupnog srpskog stanovništva iz Republike Srpske Krajine (RSK).
U velikoj, temeljno planiranoj akciji, u kojoj je učestvovalo više od 200 hiljada pripadnika hrvatske vojske i policije, za samo nekoliko sati sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220 hiljada Srba!
Bilans ovog stravičnog hrvatskog "blic kriga" bio je užasan - pobijeno je i nestalo 1.943 Srba, od čega je je 1.199 civila, 523 žene i dvanaestoro dece, preko 3.200 starih i nemoćnih je internirano, a oko 1.500 je zarobljeno... Bio je to jedan od najvećih egzodusa u savremenoj istoriji!
- Od 220 hiljada stanovnika oko 30 hiljada je bilo pod oružjem. Odnos vojnika bio je 7:1, a ispalo je da svaki hrvatski vojnik "pokrivao" jednog stanovnika Krajine. Jasno je da je agresija na Krajinu, koju su odobrile SAD i Nemačka, dugo i temeljno pripremana, a Hrvati nisu želeli da odustanu od svojih planova ni posle mirovnih pregovora koji su samo dan pre "Oluje" održani u Ženevi, podsetio je svojevremeno za "Glas javnosti" na tragične trenutke i pad ove srpske teritorije Savo Štrbac, direktor dokumentaciono-informativnog centra "Veritas", koji je u to vreme bio sekretar Vlade RSK.
- Mi smo imali pogrešne obaveštajne podatke da će biti ograničenog dometa hrvatske vojske i policije. Međutim, ono što se dogodilo tog 4. avgusta 1995. u sam osvit novog dana, prevazišlo je i najcrnja predviđanja. Po takozvanom principu "spržene zemlje", tačno u pet ujutro hrvatske vojno-policijske snage svom silinom su udarile na svaki pedalj Republike Srpske Krajine. Avijacija, artiljerija i pešadija pošli su na sve što se kreće....
Na udaru je bilo sve srpsko, bez obzira da li se radilo o civilnim objektima, kolonama izbeglica, ženama, deci, starima i nemoćnima... Važno je bilo u što kraćem roku satrti i prognati što više Srba. Krajina je gorela. Punih dvanaest sati su branioci Krajine uspevali da odbijaju pešadijske napade hrvatskih bojovnika i da ni za pedalj ne ustuknu sa međa svoje dedovine. Međutim, ostavljeni su na cedilu, izdani i izigrani.
Očekivana pomoć nije stizala ni iz Srbije ni iz Republike Srpske. Padalo je selo po selo, gorela je kuća za kućom. Za samo nekoliko sati nestalo je Republike Srpske Krajine. I pored svega, nije bilo ni govora o nekakvoj naredbi za povlačenje naše vojske, ali su neke od jedinica usled gubitka položaja počele samoinicijativno da odstupaju.
Narod je bio na nogama, sve što je dotad činilo Krajinu stopilo se u jednu nepreglednu i tužnu kolonu. Most na Uni bio je jedini spas. Svi su krenuli ka njemu, ne verujući da zaista zauvek napuštaju svoja ognjišta, od kojih je ostalo samo to, "ognjišta".
Samo su najsrećniji uspevali da iz svojih domova iznesu po neku stvar ili sitnicu, a sve što su decenijama sticali nestalo je za samo nekoliko sati. Ljudi su na traktorima, kombajnima, konjskim zapregama, kamionima, kolima i pešice, tražili utočište, a zbeg je pratila neviđena panika. Pronosile su se razne dezinformacije, glasine o samoubistvu Milana Martića, narod je bio na kraju živaca, podsetio je Štrbac.
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
