To se, recimo, dešava u situaciji kada vam koleginica sa posla kaže da joj je propao milionski ugovor, a vi joj samo odgovorite da se nasmeje i da će sve biti u redu.
Kada na negativne emocije odgovorite čistim optimizmom, vi zapravo praktikujete toksičnu pozitivnost. Videćete dalje u tekstu da taj optimizam zaista nekad nije u skladu sa situacijom i da nekad, ne samo da nije koristan, već može i da uvredi.
Kada je osoba obuhvaćena ovim prenaglašenim osećajem toksične pozitivnosti, ona odbija i negira svaku vrstu iskustva koja nas čini čovekom, i živi život na taj način, odbijajući da prihvati empatiju, već čezne upravo za tim uopštenim floskulama „sve će biti u redu“, „potrebno je da prođe vreme“ i slično, što ne predstaljva način da joj/mu bude bolje.
Ukoliko osoba baš želi takvu povratnu informaciju, potrudite se da kao osoba kojoj je stalo do njenih/njegovih osećanja objasnite u čemu je razlika. A, pomaže.
Na ovaj način možete prepoznati toksičnu pozitivnost:
Pojednostavljeno izgleda ovako. Umesto da kažete „samo budi pozitivan/na“ recite zaista kako stoje stvari, recimo, na ovaj način: „mnogo toga može da pođe po zlu; hajde da vidimo šta može dobro da izađe iz toga“.
Kod toksične negativnosti trebalo bi isto da znate da vaša pozitivnost ka drugoj strani može da se protumači i kao lažno osećanje brige ili interesovanja za problem. Zaista je važno da iskreno i realno odgovorite na emociju koja vam je iskazana i da pružite čistu empatiju, nikako optimizam.
Dakle, nemojte pokušavati da popravite osećanja jedne osobe, već joj samo recite da ste tu za nju/njega.