Otkrivmo zašto je svetlost najbrža stvar na svetu
Autor: Glas javnosti
Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje je vidljivo ljudskom oku.
Ljudsko oko u proseku može videti svetlost s talasnom dužinom u rasponu od 380 do 780 nm (vidljiva svetlost), koje ljudsko oko razlikuje kao boje, od ljubičaste s najmanjom do crvene s najvećom talasnom dužinom. Svetlost u širem smislu uključuje i ultraljubičasto i infracrveno zračenje.
Svetlost se kroz vakuum širi brzinom od 299,792.458 kilometara u sekundi, praktično 300.000 i od Sunca mu, na primer, do nas treba samo osam minuta i 20 sekundi!.
Ova brzina je najveća moguća brzina širenja signala u prirodi, prema relativističkoj fizici. Brzina svetlosti u vakuumu je univerzalna konstanta, jednaka u svim sistemima, bez obzira na njihovu relativnu brzinu.
Zašto je svetlost najbrža?
To je pitanje koje nema jednostavan odgovor, jer zavisi od toga kako definišemo brzinu i šta podrazumevamo pod svetlošću. Jedan mogući način da objasnimo zašto je svetlost najbrža je da kažemo da je svetlost sastavljena od čestica koje se zovu fotoni, koje nemaju masu i stoga ne podležu inerciji. To znači da im nije potrebna nikakva sila da bi se kretale, već se uvek kreću konstantnom brzinom u pravcu u kom su emitovane.
Međutim, ovo je samo jedna od mogućih interpretacija svetlosti, koja se zasniva na kvantnoj mehanici. Postoje i druge teorije koje pokušavaju da objasne prirodu svetlosti, kao što je teorija struna, koja predviđa da postoje i druge vrste čestica koje se mogu kretati brže od svetlosti.
Šta je najbrže?
To je pitanje koje takođe nema jednoznačan odgovor, jer zavisi od toga kako merimo brzinu i šta upoređujemo. Ako govorimo o brzini kretanja materijalnih tela, onda je najbrže ono telo koje se najviše približava brzini svetlosti, jer je to granica koju ništa sa masom ne može preći.
Takvo telo bi imalo ogromnu kinetičku energiju i bilo bi podložno relativističkim efektima, kao što su skraćenje dužine, povećanje mase i usporavanje vremena. Jedan primer takvog tela je Parkerova solarna sonda, koja je najbrži objekat koji su ljudi ikada napravili. Ona koristi gravitaciju Sunca i kreće se brzinom 150 kilometara u sekundi!
Ako govorimo o brzini prenosa informacija, onda je najbrže ono što može da prenese signal najdalje u najkraćem vremenu. To bi opet bila svetlost, ili neko drugo elektromagnetsko zračenje, koje se širi kroz vakuum brzinom svetlosti. Međutim, u nekim sredinama, kao što su voda, staklo ili vazduh, brzina svetlosti je manja i zavisi od indeksa prelamanja sredine.
To znači da se svetlost može usporiti ili prekinuti u tim sredinama, što ograničava njenu brzinu prenosa informacija. U tom slučaju, možda postoje i drugi načini prenosa informacija koji su brži od svetlosti, kao što su kvantna preplitanja, koja omogućavaju da se dve čestice koje su u posebnom stanju povezanosti utiču jedna na drugu bez obzira na udaljenost koja ih razdvaja.
Dakle, zašto je svetlost najbrža i šta je najbrže su pitanja koja nemaju jednostavne i konačne odgovore, već zavise od našeg razumevanja fizike i našeg načina merenja i poređenja brzine.
Svetlost je najbrža u vakumu, ali ne i u svim sredinama. Svetlost je najbrža u smislu kretanja čestica, ali ne i u smislu prenosa informacija. Svetlost je najbrža prema našem trenutnom znanju, ali možda postoje i drugi fenomeni koji su brži od svetlosti.
Na kraju da dodamo jednu mogli bi smo reči zanimljivost ..
Da se vreme i prostor mogu iskriviti, mogli bi registrovati, recimo, astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanici. Astronauti u Međunarodnoj svemirskoj stanicI koji su iznad planete Zemlje jurcaju brzinom od 8 km/s, pa im kao posledica tolike brzine vreme protiče 0.0000000014 odsto sporije nego nama na Zemlji.
Glas javnosti/Zanimljivosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
