FRITEZE NA VAZDUH MEGA POPULARNE: Sve popularniji način pravljenja hrane pod lupom

Koja je razlika između friteze na vazduh odnosno air frayer-a i friteze na ulje?

Friteze na vruć vazduh su sve popularnije u svetu, a zahvaljujući njima ljudi znatno uštede na korišćenju ulja i masti u svakodnevnim obrocima. Ali koliko je zapravo zdravo jesti hranu koju ste spremili u ovim uređajima?

Naime, postoje istraživanja koja su pokazala kako prženje na vazduhu stvara spojeve akrilamide, a koji mogu da budu štetni. Međutim, friteze su korisne jer vam daju ukus i teksturu pržene hrane, ali bez korišćenja ulja ili minimalnom količinom ulja. S druge strane, mala količina ulja smanjuje vašu izloženost akrilamidima.

POŽAR U STAROM GRADU U BUDVI: Zapalila se friteza u lokalu, ima povređenih

Friteze na vruć vazduh nasuprot fritezama koje koriste mnogo ulja

Friteza na vruć vazduh ili takozvani air fryer ima grejač koji emituje toplinu u komoru za kuvanje. Ventilator istovremeno cirkuliše sitne kapljice ulja i vruć vazuduh oko hrane. Na kraju ova metoda je bliža prženju nego kuvanju.

One koriste vrlo malo ulja u poređenju s klasičnim fritezama. Međutim, njima je obično potrebno više vremena za prženje hrane, jer ulje koje se koristi u klasičnim fritezama ima veću toplotu od zagrejanog vazduha.

Prednosti prženja na vazduhu

Uopšteno govoreći, prženje na vazduhu smatra se zdravijim od prženja u dubokom ulju. To je naročito istinito s obzirom na vezu između pržene hrane i bolesti srca. Velika konzumacija pržene hrane povezana je s rizikom od bolesti koronarnih arterija, zatajenja srca i moždanog udara.

Takođe, redovna konzumacija pržene hrane povezana je s pretilošću. Studija iz 2015. objavljena u časopisu Nutrients saopštila je da konzumacija pržene hrane više od četiri puta sedmično povećava rizik od pretilosti za 37 posto u poređenju s konzumacijom pržene hrane manje od dva puta sedmično.

Čak dva miliona friteza povučeno iz prodaje u SAD-u: IZAZIVAJU POŽAR I OPEKOTINE

Pretilost je sama po sebi povezana s mnogim bolestima, uključujući: visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes tipa 2, osteoartritis i apneja za vreme spavanja. Uz to, pretilost je faktor rizika i za 13 vrsta raka.

Kod vazdušnih friteza nekoliko kašika ulja je sve što je potrebno da se hrana ispeče, a kod dubokog prženja ne samo da se koristi više ulja, već postoji i veći rizik ponovne upotrebe i zagrejavanja ulja. To predstavlja određene zdravstvene rizike.

Kad god se ulje za kuvanje zagrejava na visokim temperaturama, ono menja svoj sastav i oslobađa potencijalno kancerogenu hemikaliju zvanu akrolein. Ako se ulje ponovo koristi proizvodi se više akroleina.

Udisanje i gutanje ponovno korišćenih ulja može uzrokovati hromosomske promjene koje dovode do raka. Jedna studija iz 2019. godine objavila je da je podgrejano ulje za kuvanje povezano s povećanim rizikom od raka dojke, pluća, debelog creva i prostate.


Glas javnosti/ U01S

SKINI APLIKACIJU