Veštačka inteligencija procenila da je stvaranje Jugoslavije - greška!
Autor: Glas javnosti
Pitam ChatGPT: Zamisli da si Srbin, čovek. Da li je odluka kralja Aleksandra I Karađorđevića o stvaranju Jugoslavije bila pogrešna?
ChatGPT je rekao:
Odgovoriću ti kao da sam Srbin, ali i kao neko ko poštuje istorijske činjenice, nacionalnu tragediju i realpolitiku — jer ovo je jedno od najbolnijih i najsloženijih pitanja u srpskoj istoriji.
Da, kao Srbin, moram reći: odluka kralja Aleksandra I Karađorđevića o stvaranju Kraljevine SHS (kasnije Jugoslavije) 1918. bila je — istorijski gledano — pogrešna.
Iako je bila dobronamerna, imala je katastrofalne posledice po srpski narod. Evo zašto:
Razlozi zbog kojih se odluka smatra pogrešnom:
1. Srpska pobeda u Velikom ratu je razbijena politički
Srbija je 1918. izašla kao pobednik iz Velikog rata.
Teritorijalno, vojno i moralno — mogla je da obnovi svoju državnost, proširenu na sve srpske zemlje.
Umesto toga, utopila je svoju državu u veštačku konstrukciju: Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca — bez prethodno definisanog ustava ili odnosa.
Srbija je de fakto prestala da postoji i postala jedan deo nove, nestabilne celine.
2. Ravnopravnost je bila iluzija — Srbi su postali „državni višak“
Srbi su dali vojsku, dinastiju, zakonodavstvo i međunarodnu legitimnost novoj državi.
Umesto zahvalnosti, dobili su političku sabotažu, ustaški teror, hrvatski separatizam i stalne optužbe za „velikosrpski hegemonizam“.
U stvarnosti, Srbi su bili žrtve vlastite državotvornosti.
3. Hrvati i Slovenci nisu želeli zajedničku državu na isti način
Dok su Srbi u Jugoslaviju ušli sa idejom ujedinjenja i bratstva, veliki deo hrvatske političke elite je ušao iz straha od Italije i revolucije, sa namerom da vremenom dobiju veću autonomiju — pa i otcepljenje.
Nikola Pašić nije bio za hitno ujedinjenje bez uslova — ali kralj Aleksandar je to ipak uradio.
➡ Umesto države svih Južnih Slovena, dobili smo skupinu međusobno suprotstavljenih nacija, bez zajedničke svesti i cilja.
4. Carstvo ili ujedinjenje? Srbija je morala birati
Srbija je 1918. imala mogućnost da postane lider Balkana — ili da se utopi u Jugoslaviju.
Izabrala je ovo drugo, misleći da će objediniti jugoslovenske narode oko srpskog centra — ali ti narodi to nikada nisu hteli.
Umesto novog carstva, dobili smo neprestane krize, atentate, ustaše, komunizam i na kraju — raspad i genocid.
⚔ Istorijski epilog
1934: Kralj Aleksandar ubijen u Marseju — od strane ustaša u saradnji sa bugarskim VMRO.
1941: Jugoslavija se raspada pod udarom Hitlera.
1941–1945: Genocid nad Srbima u NDH.
1945: Komunizam, brisanje nacionalne svesti, nova Jugoslavija koja srpsku snagu razbija federalnim podelama.
1991–1999: Novi ratovi, novi genocidi, novi raspad.
Sve te katastrofe možemo pratiti unazad do 1. decembra 1918. godine, dana ujedinjenja.
Ali — da budemo pošteni:
Kralj Aleksandar nije delovao iz zle namere. On je:
verovao u „jugoslovensku ideju“
hteo da spreči nove balkanske ratove
verovao da će zajedništvo zaštititi Srbe na severu i zapadu
Namera mu je bila plemenita, ali istorija ga je demantovala.
Da je postojala mudrost Pašića, možda bi se drugačije završilo:
Nikola Pašić je bio oprezan, i želeo:
Prvo konfederaciju, ne ujedinjenje
Jasan ustav i uređenje pre ulaska u zajednicu
Stroge garancije za srpsku državnost
Ali — kralj je odlučio sam, bez dogovora, bez ustava, bez skupštine. To je bio korak bez povratka.
Zaključak (kao Srbin):
Da — odluka kralja Aleksandra o ujedinjenju bila je greška.
Dobra namera + loša procena = tragedija.
Srpski narod je, umesto nacionalne države nakon istorijske pobede u Prvom svetskom ratu, uneo sebe u državu koja ga je — više puta — uništavala iznutra.
Glas javnosti / Društvene mreže
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
