Sve o kristalisanju meda! Zašto se med kristališe da li je to pravi med?

Kristalizacija ili granulacija meda je prirodni fenomen kojim med prelazi iz tečnog stanja u polučvrsto stanje. Pčelari to nazivaju kristalisanim medom.

Većina sirovog ili nezagrejanog meda ima prirodnu tendenciju da se vremenom kristališe. Kristalizacija ne utiče ni na koji način na med niti na njegov kvalitet. Prirodni cvetni med će se posle istresanja iz saća ranije ili kasnije kristalisati ili kako se to obično kaže ušećeriti, to je prirodan proces.

Problem kristalisanja meda i pored velikih napora uloženih za njegovo sprečavanje, do naših dana praktično je ostao nerešiv.  Kod velikog dela potrošača meda ustaljeno je nepoverenje kada vide ukristalisani med. Takav med se često povezuje sa običnim šećerom, odnosno sa medom koji je pravljen od šećera od strane nekog falsifikatora meda. U svrhu sprečavanja kristalisanja meda, najčešće se primenjuje toplota. Na povišenoj temperaturi rastvaraju se svi ili skoro svi i najsitniji kristali glukoze, koji bi kasnije mogli da postanu žarište tj. izvor kristalisanja. 

Ukristalisan med se može lako prevesti u tečno stanje, ako se pažljivo zagreva na nižoj temperaturi za neko vreme. Nikako ne dozvoliti da med dođe u direktan dodir sa izvorom zagrevanja, već posudu sa ukristalisanim medom treba staviti u posudu sa zagrejanom vodom. Temperatura vode ne treba da bude viša od 70 stepeni. I pored sve pažnje, med se prilikom zagrevanja može oštetiti i zato ga je mnogo bolje trošiti u kristalisanom stanju.

 Prirodno kristalisan med može imati kristale različite finoće od veoma finih kristala koji se jedva osećaju na jeziku, do krupnih kristala koji zaista podsećaju na šećerne kristale. Tekstura, odnosno mekoća ukristalisanog meda, može varirati od veoma tvrde do fine i mazive kao mast. Prilikom kristalisanja može doći do izdvajanja tečnog dela što je često znak da se radi o medu sa većim procentom vode ili nekvalitetnom proizvodu.

ISPITIVANJE MEDA

Ukus meda određuje se tako što se u usta unese izvesna količina, jezikom raznese po usnoj duplji i posle 5-10 minuta očekuje pojava ukusa. 

Miris meda sastoji se od etarskih isparljivih ulja, veoma složenog sastava. Prema tame, probu za ocenjivanje mirisa treba uzeti sa dubljeg sloja meda. Dužim čuvanjem med postepeno gubi miris, odnosno svoju aromu.

Prostorija u kojoj se vrše ova ispitivanja, mora da bude dobro provetrena, da se ne oseća neki miris i umereno topla. U vreme pristupa radu ne sme se pušiti, a pre toga degustator (ocenjivač) ne sme da uzima neka aromatična i ljuta jela i pića.

Agroinfo.rs

SKINI APLIKACIJU