OVO SU GLAVNE RAZLIKE IZMEĐU PSIHOLOGA, PSIHIJATRA I PSIHOTERAPEUTA: Morate ih znati

Kada osetimo da nam je potrebna psihološka pomoć (što je uvek dobra odluka), dilema kome da se obratimo može da „ukoči“ ovaj proces i uspori nas na putu ka ozdravljenju ili poboljšanju kvaliteta života

Za pravilan odabir stručnjaka veoma su važne i njihove reference – obrazovanje i iskustvo, na šta se nadograđuje poverenje.

Psiholog i klinički psiholog, šta je čiji zadatak

Zvanje psihologa ima osoba koja je završila četvorogodišnje studije psihologije. Jednostavno rečeno, psihologija je nauka koja se bavi proučavanjem ljudske duše. Zavirujući u njene najskrivenije delove, psiholog uči o mehanizmima psihičkih funkcija, ispituje ih i prati njihov razvoj. U njih spadaju emocije, mišljenje, motivacija, učenje, pamćenje, sposobnost opažanja…

Najširi opseg rada psihologa se odnosi na komunikaciju i rad sa ljudima koji nemaju mentalne poteškoće, iako se jednim manjim delom odnosi i na njih. Izuzetak su klinički psiholozi. Oni imaju dodatna znanja iz psihopatologije i osposobljeni su za rad u kliničkim ustanovama. Psiholog daje stručno mišljenje o psihičkim funkcijama, njihovom razvoju i stanju. Alati su mu različiti testovi za ispitivanje ličnosti, profesionalnih sposobnosti i afiniteta, stavova, intelektualnog nivoa, funkcionisanja u međuljudskim odnosima, ali i poremećaja koji ih prate.

Mišljenje psihologa vrednuje se „od malih nogu“ i procene spremnosti deteta za školu. Takođe, njihova predviđanja su važna za mnoga društvena kretanja putem ispitivanja javnog mnjenja, kao i ustanove, odnosno ljudske resurse. Psiholog može da proceni koliko kandidat može da pruži na nekoj poziciji u odnosu na to šta se njega očekuje i traži.

Kada treba da se obratimo psihologu

Psiholozi najčešće rade sa ljudima bez dijagnoze nekog od poremećaja mentalnog zdravlja. Oni dijagnoze ne daju i ne propisuju terapiju. Međutim, obavezni su da dobro poznaju mentalne bolesti po postojećoj klasifikaciji i da ih eventualno detektuju, i pacijenta upute dalje. Takođe, po protokolu, oni nemaju pravo da se bave psihoterapijom dok ne završe neku od dodatnih edukacija.

Psihologu treba da se obratimo ukoliko želimo da saznamo nešto više o sebi i strukturi svoje ličnosti. Takođe, ako imamo određene teškoće u izboru zanimanja, škole, edukacije, ako nam ne ide učenje, imamo probleme sa pamćenjem… Kod psihologa idemo i ako nam je potrebna neka formalna procena sposobnosti (na zahtev kompanije, za dobijanje lekarskog uverenja za vožnju ili neku drugu aktivnost).

Psihijatar ili psiholog?

Po formalnom obrazovanju, psihijatri su osobe koje su nakon završenih studija medicine specijalizirale psihijatriju. Pored lečenja, oni rade i na prevenciji mentalnih oboljenja, ali su osposobljeni i dozvoljeno im je da postavljaju dijagnoze. Takođe, to što su završili medicinu je stavka koja im omogućava i određivanje i propisivanje farmakološke terapije ako procene da je to pacijentu neophodno.

Kada terapiju propišu, prate dalje stanje, delovanje lekova i reakciju pacijenta na sprovođenje farmakoterapijskog protokola, bilo da se radi o lekovima za prisutne psihoze, depresiju ili anksioznost.

Evo kada bi trebalo potražiti pomoć psihijatra

Neretko, psiholog ili psihoterapeut mogu da nas upute psihijatru, ako je potrebna neka procena ili konsultacija u cilju što efikasnije terapije. Naravno, ako se ne osećamo dobro, ili osećamo da smo „iskočili“ iz nekog svog uobičajenog ritma, i sami možemo potražiti pomoć psihijatra.

Ako, recimo, malo ili nedovoljno spavamo pa umor postaje hroničan i ometa nas u svakodnevnom funkcionisanju, bezvoljni smo ili apatični, imamo manifestacije kakve su napadi panike, anksiozni napadi, iznenadno znojenje, strahovi, produžena tuga, priviđaju nam se stvari ili osobe… Sve su to razlozi koji opravdavaju angažovanje, odnosno obraćanje psihijatru.

Baza uspeha rada sa psihoterapeutom je poverenje

Formalno, psihoterapeut nakon studija psihologije, pedagogije ili neke druge humanističke nauke, mora da završi posebnu psihoterapijsku edukaciju. Njeno trajanje je četiri godine. U njenom toku, takođe mora da ostvari i lični „staž“ u ulozi pacijenta, provodeći ozbiljan fond sati sa svojim ličnim terapeutom. Dok traje edukacija, može da radi uz obavezan nadzor i da svugde bude naglašeno da je pod supervizijom.

Kod psihoterapeuta odlazimo sa zajedničkim ciljem bez obzira da li imamo neku dijagnozu ili ne: da popravimo kvalitet života i, kako se to kolokvijalno kaže, „radimo na sebi“. Ponekad se, iako za to ne postoji jasan razlog, jednostavno možemo osećati loše. Možda je pred nama neka važna životna odluka, imali smo lom ili krizu, imamo probleme u komunikaciji ili socijalnom okruženju… Cilj psihiterapijskog lečenja je dostizanje punih potencijala. Ponekad se do tog stadijuma može doći jedino ako se „otključaju“ i reše neka traume ukoliko postoje. Tu nam je pomoć psihoterapeuta neophodna. Najvažnije je da odnos između klijenta i psihoterapeura bude čvrst, a opet i relakrsiran, pun poverenja, međusobnog uvažavanja i strpljenja, uz obavezan individualni pristup svakom pacijentu.

Koje vrste psihoterapije postoje

U izboru psihoterapije može da nam pomogne psiholog. U svakom slučaju, potrebno je raspitati se pre izbora stručnjaka ne samo o njegovim referencama, već i o tome koji bi vid psihoterapije za nas bio odgovarajući.

Glas javnosti / E01S

SKINI APLIKACIJU