OVCE IDU GDE IM GAZDA KAŽE

Pre podosta godina, došli novinari na Ravnu goru da pišu reportažu o Gvozdenu Damljanoviću iz Koštunića, nastarijem katunašu na ovoj planini.

Imao je, tada, oko 90 leta. Beše uoči nekih izbora u nas, pa ga zapitkavahu da im otkrije šta on misli o predizbornim skupovima, protestima, partijama, stranačkim nadgornjavanjima i tome slično. 

Gvozden se nećka: daleko je on od toga, to se njega ne tiče, ovce su njegova jedina briga. Ipak ne ostavi ih bez odgovora.

"Ne razumem se, sinovi moji, ja u politiku. Čitav životsam proveo ovde na katunu sa svojim ovcama, pa vam o tome mogu pričati. Evo, na primer, kad u oktobru zahladni pa moram svojih 80 ovaca da odvedem dole u selo da prezime, ja primenim svoj sistem. Uzmem bučuk, saspem u njega mekinje i dobro posolim. Onda to ponudim dvema od najbližih ovaca. One prezalogaje, a ja sa bučukom pod miškom krenem ka selu. Te dve ovce u stopu me pšrate, ostale krenu za njima ko jedna.

Na svakih dvesta - trista koraka ponovo ponudim bučuk istim ovcama, one liznu, a ja pođem dalje. Ove dve me prate, ostalih 78 ovaca bleji i ide za njima. Tako dovedem celo stado do tora u selu. Bučuk prazan, dve ovce site, a ostale - ni luk jele, ni luk mirisale."

Zaista, priča katunaša Gvozdena nema veze sa politikom. Ako se kojem čitaocu učini da nije baš sve bez veze - učinilo mu se.

AUTOR: B. Lomović

SKINI APLIKACIJU