Koliko je zahtevan i isplativ uzgoj oraha u Srbiji?

Treba da prođu godine da se ulog vrati

Poljoprivrednici u našoj zemlji su oduvek tragali za kulturama koje će im doneti veću dobit, a posebno poslednjih godina zbog sve izrazitijih klimatskih promena, ali i velikih cenovnih turbulencija na domaćem i svetskom tržištu.

Među preporukama dobrih poznavalaca prilika u domaćem agraru, i orah se vrlo često, zajedno sa lešnikom, nalazio na listi velikih uzdanica poljoprivrede koje mogu doneti veliku dobit, a kao jedan od argumenta za njegovu sadnju često se navodilo i to što oko njega nema mnogo posla.

U kojoj meri je gajenje oraha zahtevno i kolikoje isplativa njegova proizvodnja, razgovarali smo sa Čačaninom Vladimirom Belićem, koji ovo voće uzgaja u Vranićima, na površini od jednog hektara, piše .

Zasad oraha Vladimira Belića, star gotovo osam godina, danas izgleda kao veliki park, u kome je svaki pedalj zemlje dobro obrađen i svako stablo ovog voća dobro odnegovano. Već na prvi pogled se vidi da je zasad podignut sa velikom ljubavlju i posvećenošću, jer je ovaj vredni Čačanin želeo da za sebe i svoju porodicu stvori ne samo dobar izvor prihoda, već i sjajno mesto za aktivan boravak u prirodi. Na parceli ima 115 stabala, poređanih kao da stoje u stroju, što najbolje svedoči o tome koliko se njihov vlasnik dobro starao o svakoj sadnici. Iako obično bar desetak odsto sadnica kalira, prema rečima Vladimira, u njegovom zasadu se svaka primila, jer su redovno zalivane i dobro negovane.

OZBILJNIJA ZARADA КAD ZASAD DOSTIGNE PUNI ROD

– Odlučio sam da zasadim orah, jer su mi rekli da oko njega ima najmanje posla. Vrlo brzo sam se uverio da to i nije baš tako. Ako uzmemo u obzir da se godišnje obavi najmanje pet, šest zaštitnih tretmana, a i trava mora redovno da se uklanja, posebno u kišovitim godinama, ne može se reći da ovo nije zahtevan posao. Mnogo sam novca i truda uložio da bih odnegovao ovakav zasad, ali se ne kajem, jer je on u odličnoj kondiciji. Nisam dozvolio da se jedna jedina sadnica iskrivi, obezbedio sam navodnjavanje, ogradio parcelu… Iskreno, to još uvek nije isplativa proizvodnja, ali će biti za desetak godina, kada će ovaj zasad dostići puni rod i davati u svakoj sezoni između 800 i 1.000 kilograma čistog jezgra oraha – objašnjava sagovornik “Čačanskog glasa”.

Zasađeni orasi su počeli da rađaju već u drugoj i trećoj godini, mada samo simbolično, tek poneki plod, priča Vladimir. Ispostavilo se da je napravio odličan izbor, kupio je sertifikovane sadnice domaće sorte „rasna“, koje su se dobro pokazale u čitavoj Srbiji. Iako su u zasadu mestimično zastupljene još tri sorte, „rasna“ je najbolja, jer rađa svake godine, ima dosta roda i plodovi su joj krupni i kvalitetni. Za dobro stanje zasada su, svakako, zaslužne sortne karakteristike oraha i zdrav sadni materijal, ali pored toga i primena adekvatnih agrotehničkih mera, kao i dobar razmak, koji je u ovom slučaju po devet metara između stabala u vrsti i isto toliko od reda do reda, što obezbeđuje odgovarajuće provetravanje i osunčanost zasada. Кada bi ponovo sadio orahe, smatra da bi ostavio čak i za tri metra veće rastojanje među njima, prvenstveno zbog bujnosti krošnji. Isto bi odabrao sertifikovane sadnice „rasne“, iako je svaku plaćao po 15 evra, jer bez kvalitetnog sadnog materijala nema ni uspešne proizvodnje.

foto: Glas javnosti

– Prošle godine sam imao 50 kilograma čistog oraha, a ove duplo više. Godina jeste bila nepovoljnija, sa mnogo kiše i vlage, pa je pretežni deo zasada u Srbiji pretrpeo velika oštećenja zbog bakterioze koja je dovela do oštećenja lista, što se prenelo i na plod. Iako je moj zasad oraha u dobroj kondiciji, i on je, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, imao izvesna oštećenja, tako da je oko 20 odsto plodova pocrnelo. Pokušavao sam da zaustavim pegavost lista tretiranjem zasada organskim sredstvima, ali to nije dalo neke efekte, jer je u junu bilo mnogo kiše i vlage. Da je bila optimalna godina, sigurno bih imao pedesetak kilograma više čistog oraha – objašnjava Vladimir.

“RASNA” JE ODLIČAN IZBOR!

U Srbiji se orah uzgaja na površini od šest do sedam hiljada hektara. Više od hiljadu hektara su zasadi u Vojvodini. U proteklih nekoliko godina, zainteresovanost za sadnju oraha je iznenada porasla, pa su širom zemlje nicali novi zasadi u kojima su bile mahom zastupljene lateralne sorte (sa manjom bujnošću, ali sa većim brojem sadnica na jediničnoj površini), ali se ispostavilo da su bile podložnije bolestima i sušenju. Mnogi od tih zasada su danas iskrčeni.

Upravo zbog toga, Belić preporučuje „rasnu“, koja se svuda odlično pokazala. On, takođe, napominje da orah voli terene pod nagibom i da je za podizanje zasada bitno duboko oranje, od minimalno 50 centimetara, kako bi sadnice imale rastresitu zemlju oko korena. Orah ne treba saditi pored reke zbog poznih prolećnih mrazeva. Svake treće godine u zasad treba uneti stajnjak, a veštačka đubriva se koriste u svakoj sezoni.

Belić napominje da je održavanje zasada skupo i da treba izdržati finansijski dok orah ne donese pun rod. Iznosi između 500 i 1.000 evra godišnje za površinu od jednog hektara. Njagovu proizvodnju konkretno opterećuje to što nema sopstvene mašine za obradu zemljišta, a plaća i krcanje oraha. Кrckalice koštaju od 1.000 do 5.000 avra. Ove godine je izgradio sušaru za orahe po sopstvenoj zamisli i u nju je uložio oko 2.000 evra. Prva naredna investicija bi trebalo da bude nabavka krckalice, ali mu za to treba još vremena.

foto: Glas javnosti

Sagovornik ističe da je plasman oraha u Srbiji poprilično veliki problem, jer svi koji se bave njegovim otkupom nastoje da ga plate po smešno niskoj ceni. Dok se orah na pijacama prodaje za 1.000 ili 1.200 dinara po kilogramu, otkupljivači za njega nude najčešće 700 dinara.

Orasi se kod nas najviše troše u vreme slava, kada naglo raste potražnja za njima, dok je u ostalim periodima godine sasvim skromna. Isplativost ove proizvodnje se vezuje, pre svega, za potrebe konditorske i pekarske industrije, kao najvećih kupaca ove vrste robe. Iako potrošnja oraha u domaćinstvima i nije naročito velika, činjenica je da se naše potrebe za ovim voćem dopunjavaju i uvozom iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Bugarske… Orah je, inače, deficitaran i na svetskom tržištu.

Glas javnosti / O10S

SKINI APLIKACIJU