Božić treba provesti u kući, među najbližima, a jedina osoba koja na taj dan treba da dođe u posetu jeste položajnik za božićno jutro.
Položajnik, ili radovan, najčešće je bio neki najbliži rođak ili kum.
Simbolika koja stoji iza ovog običaja, kaže da položajnik dolazi kako bi u kuću doneo sreću i blagostanje.
Zbog toga, često se u posetu šalju deca, koja sama po sebi predstavljaju radost.
Stari običaji su nalagali da se položajnik dariva, najčešće jabukom u koju je stavljen novac. Pored toga, čest poklon su bile pletene čarape ili košulja.
Posao domaćina jeste da dočeka položajnika i da ga na ulazu pospe žitom. Nakon toga sledi čestitanje Božića i darivanje.
Običaj, takođe, nalaže, da se sačuva jedna grančica badnjaka, koju treba da zapali upravo položajnik na božićno jutro. On treba da prodžara tu vatru uz rečenicu: “Koliko ovih varnica, totoliko u domu muških glava, toliko sreće, zdravlja i napretka…”.
Položajnik treba da bude prva osoba koja će se omrsiti u kući, čime se simbolično završava božićni post.