IDEALAN SAN KAO OBAVEZA ZDRAVOG ČOVEKA: Koje je najbolje vreme za spavanje i buđenje?
TREBA ZNATI
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Da li postoji idealna količina sna i od čega to može da zavisi? Postoje dva važna aspekta koja treba uzeti u obzir kada je spavanje u pitanju: količina sna i doslednost u vremenu. Odlazak u krevet dok je mrak može da vam omogući da se dovoljno odmorite, a istovremeno će vam olakšati da zaspite. Takođe je važno da redovno spavate u odgovarajućoj količini kako biste sprečili potencijalne zdravstvene
Idealno vreme za spavanje
U idealnom slučaju, ljudi bi trebalo da idu ranije u krevet i da se bude u ranim jutarnjim satima. Ovaj obrazac odgovara našim biološkim tendencijama da prilagodimo naš obrazac spavanja izlasku i zalasku sunca. Možda ste mogli da primetite da ste prirodno pospaniji nakon zalaska sunca. Tačno vreme kada bi trebalo da odete na spavanje zavisi od toga kada se obično budite ujutru.
Kako funkcioniše naš cirkadijalni ritam?
Cirkadijalni ritam je termin koji opisuje prirodni raspored spavanja i buđenja vašeg mozga. To je kao naš unutrašnji sat. Svako doživljava prirodne padove u budnosti i povećanu budnost u određenim vremenima u periodu od 24 sata. Ljudi će najverovatnije biti najpospaniji u dve tačke: između 13 časova i 15 časova i između 2 i 4 ujutru, piše portal Ekapija.
Što je bolji kvalitet sna, manja je verovatnoća da ćete da iskusite značajnu pospanost tokom dana. Cirkadijalni ritam takođe diktira vaš prirodni raspored vremena za spavanje i jutarnje buđenje. Kada se naviknete da idete u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, vaš mozak se prilagođava ovom rasporedu.
Možete da odredite najbolje vreme za spavanje za svoj raspored na osnovu toga kada morate da se probudite ujutru i računajući unazad 7 sati. Na primer, ako treba da ustanete do 6 ujutru, razmislite o tome da budete u krevetu pre 23 sata.
Neželjeni efekti nedovoljnog spavanjaAko osećate pospanost tokom dana, to je znak da ne spavate dovoljno noću. Nedovoljno spavanje u kontinuitetu takođe može da dovede do dugoročnijih zdravstvenih posledica. Ove uključuju: pad imuniteta, visok krvni pritisak, bolesti srca, gojaznost, depresiju, prenose Novosti.
SKINI APLIKACIJU
