Glas Javnosti

Čovečanstvo slavilo kraj Drugog svetskog rata, ČERČIL spremao napad na SSSR: Jednostavno ćemo uništiti Moskvu

TREBA ZNATI
Autor: Glas javnosti

U poslednjim danima Drugog svetskog rata Vinston Čerčil je smislio neobičan plan po kome je trebalo da Britanija i SAD zajednički napadnu SSSR.

Međutim, kada mu je rečeno kakav je odnos snaga, ratobornost britanskog premijera je splasnula.
Osmog maja 1945. godine, kada su ljudi u celom svetu slavili kraj Drugog svetskog rata, Čerčil je planirao početak Trećeg svetskog rata, piše portal Russia beyond.

Još se nije osušilo mastilo na dokumentu kojim je potvrđena kapitulacija Nemačke, a britanski premijer Vinston Čerčil je zamolio svoj vojni kabinet da sastavi plan napada na Sovjetski Savez.

Zabezeknutim generalima je predloženo da osmisle načine na koje bi se mogla „Rusiji nametnuti volja SAD i Britanske imperije“. Čerčil ih je uveravao da će u tom napadu glavnu ulogu igrati SAD uz podršku razbijene nemačke armije.

Nekoliko faktora je uticalo na Čerčilovu ratobornost. U delu „Vinstonov rat“ Maks Hastings je napisao da je Čerčilova radost zbog pada nacizma bila „skoro potpuno pomračena“ ruskim pobedama u Istočnoj Evropi.

SSSR je 1945. godine bio znatno moćniji, a Velika Britanija znatno slabija nego što je Čerčil očekivao. Kako je on istakao, na Krimskoj konferenciji 1945. godine, „sa jedne strane je veliki ruski medved, sa druge veliki američki slon, a među njima jadno malo britansko magare“.

Pored toga, Čerčil je zauzeo oštriji stav prema Sovjetima kada je saznao da je američki program stvaranja atomske bombe uspešno okončan. Po rečima načelnika glavnog štaba britanske armije Alana Bruka, Čerčil mu je na Konferenciji u Potsdamu u julu 1945. godine rekao:

„Mi možemo reći Rusima da ako budu insistirali na ovome ili onome jednostavno ćemo satrti Moskvu, zatim Staljingrad, zatim Kijev, zatim Sevastopolj“.

Britanski generali koji su zamoljeni da se pripreme za rat, i to samo nekoliko dana nakon završetka najkrvavijeg rata u istoriji, smatrali su da premijer ne može bez ratovanja. Bruk je napisao u svom dnevniku: „Imam utisak da Vinston čezne za novim ratom“.

Generali su napravili plan koji je dobio naziv „Nezamisliva operacija“. Predloženo je da zapadne trupe napadnu Sovjete na frontu koji se prostire od Hamburga na severu do Trsta na jugu.

Vojni kabinet je naveo brojno stanje saveznika u Evropi koje je bilo aktuelno 1. jula 1945. godine: 64 američke divizije, 35 britanskih i dominionskih divizija, 4 poljske i 10 nemačkih divizija. Nemačke divizije su bile fiktivne, jer posle sloma koji su nemački vojnici doživeli u okršaju sa Rusima više nisu žurili u rat. Saveznici bi, u najboljem slučaju, prikupili 103 divizije, uključujući i 23 oklopne.

Njima bi se suprotstavile 264 sovjetske divizije, među njima 36 oklopnih. Moskva je samo na nemačkoj granici imala na raspolaganju 6,5 miliona vojnika. U ruskoj uniformi je bilo ukupno 11 miliona muškaraca i žena.

Avijacija taktičkih trupa ratnog vazduhoplovstva saveznika u Severozapadnoj Evropi i Sredozemnom moru posedovala je 6.714 lovaca i 2.464 bombardera, a Sovjeti su imali 9.380 lovaca i 3.380 bombardera.

Vojni napredak SSSR-a

Nemci su na svojoj koži osetili da ratovanje protiv SSSR-a nije prijatna razonoda. Vojni kabinet je izjavio: „Ruska armija je stekla sposobne i iskusne komandante. To je izuzetno surova armija koja funkcioniše sa daleko manje logistike od bilo koje zapadne armije, primenjuje smelu taktiku zasnovanu uglavnom na ignorisanju gubitaka u postizanju cilja“.

„Ruska tehnika je brzo usavršena tokom čitavog rata i sada je dosta dobra. Dovoljno se zna o njenom razvoju da bi se moglo reći da ona svakako nije lošija od tehnike velikih sila“.

„Rusija je pokazala izuzetno veliki kapacitet u razvoju i usavršavanju odgovarajućeg naoružanja i tehnike, kao i u njihovoj masovnoj proizvodnji. Poznati su slučajevi kada su Nemci kopirali glavne crte ruskog oružja“.

U proceni koju je potpisao načelnik Štaba armije 9. juna 1945. godine izveden je sledeći zaključak: „Mi ne bismo imali snage da postignemo brz ali ograničen uspeh i bili bismo uvučeni u dugotrajan rat u kome bismo imali ozbiljnih poteškoća. Štaviše, te poteškoće bi bile nepredvidljive ako bi Amerikanci posustali i postali indiferentni, i ako bi se više zainteresovali za rat na Pacifiku“.

Gore od rakete 

Čerčil je 10. juna 1945. odgovorio: „Ako se Amerikanci povuku u svoju zonu i premeste glavninu svojih snaga u SAD i na Pacifik, Rusi će dobiti mogućnost da izvrše prodor ka Severnom moru i Atlantiku. Molite se da što bolje proučite kako možemo zaštiti naše ostrvo“.

Generali su odgovorili da Sovjeti mogu napasti britanska ostrva kada stignu na Atlantik, i to presecanjem pomorskih komunikacija, invazijom, vazdušnim udarom, raketama ili drugim novim metodama.

„Sasvim je moguće da će rusko ratno vazduhoplovstvo avionima koje poseduje pokušati da napadne sve važne ciljeve u Velikoj Britaniji“.

Najveću opasnost su predstavljale rakete. „Rusi će najverovatnije u potpunosti iskoristiti novo oružje kao što su rakete i bespilotni avioni... Mi treba da očekujemo daleko veće razmere napada nego što su bili napadi Nemačke (poput rakete V-2)“, rekao je načelnik štaba.

Fantaziranje

Vojni kabinet je zaključio da taj zadatak prevazilazi mogućnosti 103 divizije savezničkih trupa u Evropi i da ta vojska ne može učiniti ono što nisu mogli Napoleon i Hitler. Bruk je u svom dnevniku napisao: „Ideja je, naravno, obično fantaziranje. Nema nikakve šanse da se u tome postigne uspeh. Sada više nema sumnje da je Rusija svemoćna u Evropi“.

Britanski generali su konačno odahnuli kada je stigla vest od predsednika SAD Harija Trumana. On je izjavio da nema nikakve šanse da Amerikanci ponude pomoć, a pogotovu da predvode akciju izbacivanja Rusa iz Istočne Evrope.

Tako je „Nezamislivi slučaj“ zatvoren.

Raspirivanje Hladnog rata
Staljin je brzo prozreo Čerčilovu zamisao i rekao svom glavnom vojskovođi generalu Žukovu: „Taj čovek je spreman na sve“. Jedan špijun iz Londona je preneo britanske planove mešanja u posleratnu Nemačku. „Nezamisliva operacija“ je zajedno sa Trumanovom nuklearnom samouverenošću stvorila podozrenje i gorčinu u redovima bivših saveznika. Može se reći da je „Nezamisliva operacija“ bila okidač Hladnog rata.

Izopačeni um

Čerčil je imao mnogo raznih predrasuda. Po Hastingsovim rečima, u memorandumu upućenom Vojnom kabinetu u novembru 1942. godine i posvećenom politici prema Italiji, Čerčil je napisao: „Sve industrijske centre treba podvrgnuti intenzivnim napadima i uložiti sve napore u pravcu terorisanja stanovništva“.

Otprilike u isto vreme Čerčil je insistirao na spaljivanju nemačkih naselja poput Drezdena, Lajpciga i Kemnica, usled čega je 1945. godine život izgubilo 200.000 civila. To je bio jedini način na koji su Britanci mogli potvrditi svoje učešće u ratu.

Čerčil je 1944. odobrio „katastrofalan plan“ pretvaranja Nemačke u „pretežno poljoprivrednu i seljačku zemlju“. Da je realizovan Plan Morgentau, od gladi bi samo tokom prve godine umrlo 10 miliona Nemaca. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt je rekao da je Čerčil „otkupljen“ kada su Amerikanci pristali da ponude Velikoj Britaniji 6,5 milijardi dolara preko Zakona o zajmu i najmu (engl. Lend-Lease) (Kada je Čerčil izgubio na izborima, nova laburistička vlada odbacila je taj plan).

Opisani način razmišljanja nije bio neobičan za čoveka koji je svesno i sa puno entuzijazma izazvao Veliku bengalsku glad 1942-1943. Usled izvoženja velike količine hrane iz Indije u Veliku Britaniju umrlo je preko 4 miliona Hindusa. Čerčil je takođe hteo da ostavi Gandija u zatvoru do kraja života. Jednom je rekao: „Mrzim Hinduse. Oni su zverski narod sa zverskom religijom“.

Kada se 1898. godine ožalostio zbog smrti vojnika koji mu je bio drug, Čerčil je rekao: „Rat je prljava i odvratna stvar koju može da pokrene samo budala“. Tada verovatno nije mogao ni pretpostaviti da upravo opisuje budućeg britanskog premijera, prenosi Russsia beyond.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP