Biljka koja ne treba nikako da se sadi u bašti

Podrezivanje ovih biljaka i obezbeđivanje bolje cirkulacije vazduha može da smanji vlažnost, jedan od glavnih faktora koji privlače krpelje.

Krpelji, uglavnom povezani sa šumama i visokim livadama, nalaze odlična staništa čak i u kućnim baštama.

Stručnjaci ističu da je jedna od biljaka koja doprinosi pojavi ovih parazita – paprat, popularan izbor među baštovanima koji može da nosi neočekivane rizike.

Vlažni prostori u šikarama listova paprati pokazuju se kao idealno mesto za krpelje koji traže povoljne uslove za preživljavanje i čekaju domaćina.

Stručnjaci savetuju da budete posebno oprezni prilikom sadnje paprati u ključnim delovima bašte, kao što su oko vidikovaca ili terasa, gde često provodite vreme odmarajući.

Primećuje se da podrezivanje ovih biljaka i obezbeđivanje bolje cirkulacije vazduha može da smanji vlažnost, jedan od glavnih faktora koji privlače krpelje.

Međutim, ne predstavlja samo ova biljka opasnost.

Ne predstavlja pretnju samo paprat. Visoke trave, bršljan ili guste žive ograde sa rojevima tuja takođe pogoduju prisustvu parazita.

Otpušite sudoperu bez zvanja majstora

Isto važi i za biljke poput kupina, lešnika i zove, kojima je potrebna nega da ne bi postale prirodno utočište za krpelje.

Održavanje reda u sopstvenom dvorištu ima ne samo estetsku dimenziju, već i bezbednosnu.

Uklanjanje opalog lišća, provera biljnih ostataka i redovno obrezivanje zaraslog grmlja su osnovne radnje koje mogu da zaustave širenje nepozvanih gostiju.

Izbor biljaka postaje ne samo pitanje izgleda bašte, već i njene zaštitne funkcije.

Krpelji, koji prenose opasne bolesti poput lajmske bolesti ili krpeljnog encefalitisa, i dalje su svakodnevni zdravstveni izazov.

Međutim, kako ističu stručnjaci, pravilno upravljanje vegetacijom može da smanji rizik od kontakta sa parazitima i učini baštu mestom mira, bez prirodnih opasnosti.


Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU