Naime, od drugog mandata Aljbina Kurtija na mestu tzv. "kosovskog premijera", od 22. marta 2021. godine, kosovski sudovi su, kada se uzmu u obzir samo slučajevi hapšenja Srba pod optužbama za učešće u demonstracijama i za navodne ratne zločine, od njih 50 u čak 45 odredili meru pritvora. Odnosno, u čak 90 odsto slučajeva.
Pritvor nije bio određen samo u dva slučaja kada je utvrđeno da je došlo do zamene identiteta, kao i trojici radnika hotela u Banjskoj, privedenih bez ikakvog osnova nakon događaja od 24. septembra. Svim ostalim Srbima, koji su u poslednje dve i po godine pod pomenutim optužbama bili uhapšeni, pritvor je bio određen.
Misija OEBS u sredu je predstavila izveštaj o usklađenosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava i pravičnog suđenja u 70 predmeta tokom 2022. i 2023. godine širom Kosova, a koji uključuju 96 okrivljenih između januara i decembra 2022. godine pred sedam osnovnih sudova na Kosovu i Metohiji.
U izveštaju se navodi da je potrebno poboljšati kvalitet obrazloženja u zahtevima tužilaštva, podnescima odbrane i sudskim odlukama pre izricanja mera pritvora.
Šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport rekao je da su "na osnovu praćenja i podataka koji su prikupljeni smatrali, odnosno imali zabrinutost, da ogromna većina prijava u tužilaštvu ticala se posebno mere pritvora".
"Tužioci su retko tražili manje restriktivne mere, kao alternativu. Druga stvar je da su skoro svi zahtevi tužilaštva o određivanju mere pritvora prihvaćene od strane suda. Prema međunarodnim standardima ljudskih prava pritvor treba da bude, odnosno da se na njega gleda kao na poslednju meru“, rekao je Devenport prilikom predstavljanja izveštaja, dodajući da zajednički cilj treba da bude pozitivna promena u pravosudnom sistemu na Kosovu i Metohiji.
Glas javnosti/Kosovo onlajn