DA LI SVETLOST MOŽE DA UTIČE NA MENTALNO ZDRAVLJE : Evo šta kažu lekari
Autor: Glas javnosti
Kako izloženost svetlosti utiče na mentalno zdravlje ljudi proučavali su naučnici sa Monash University u okviru najveće studije ikada sprovedene u svetu na 87.000 učesnika.
Ova studija o izloženosti svetlosti i njenom uticaju na mentalno zdravlje otkrila je da povećano izlaganje svetlosti noću povećava rizik osobe za psihijatrijske poremećaje kao što su anksioznost, bipolarni i posttraumatski stresni poremećaj PTSP, kao i samopovređivanje.
Osim rizika koje nosi izlaganje noćnoj svetlosti, studija je takođe otkrila da povećanje izloženosti dnevnom svetlu može da deluje kao nefarmakološko sredstvo za smanjenje rizika od psihoze. Kod osoba koje su bile izložene velikim količinama svetlosti noću, rizik od depresije se povećao za 30 odsto, dok su oni koji su bili izloženi velikim količinama svetlosti tokom dana smanjili rizik od depresije za 20 procenata.
Slični obrasci rezultata su primećeni za samopovređivanje, psihozu, bipolarni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i PTSP. Ovi nalazi ukazuju na to da bi jednostavna praksa izbegavanja svetlosti noću i traženja dnevne svetlosti tokom dana mogla da bude efikasno, nefarmakološko sredstvo za smanjenje ozbiljnih problema mentalnog zdravlja.
Studija, koju je vodio profesor Sean Cain sa Monash School of Psychological Sciences i sa Turner Institute for Brain and Mental Health u Melbournu objavljena je u časopisu Nature Mental Health.
– Naši nalazi će imati potencijalno ogroman društveni uticaj. Jednom kada ljudi shvate da obrasci izlaganja svetlosti imaju snažan uticaj na njihovo mentalno zdravlje, mogu da preduzmu nekoliko jednostavnih koraka kako bi optimizovali svoje blagostanje. Reč je o dobijanju jakog svetla danju, dok bi noć trebalo provoditi u mraku – objasnio je profesor Cain.
Svi učesnici studije ispitani su koliko su izloženi svetlu, kakav im je san, fizička aktivnost i mentalno zdravlje. Profesor Cain navodi da je uticaj izlaganja noćnom svetlu takođe nezavisan od demografije, fizičke aktivnosti, sezone i zaposlenja.
– Naši nalazi bili su konzistentni kada smo uzimali u obzir rad u smenama, spavanje, urbani naspram seoskog života i kardio-metaboličko zdravlje – kaže profesor Cain.
Istraživači navode da su ljudi u modernim, industrijalizovanim vremenima bukvalno okrenuli naše biološke sisteme „naglavačke“. Prema profesoru Cainu, naš mozak je evoluirao tako da najbolje funkcioniše sa jakim svetlom danju, a zatim bez skoro nikakvog svetla noću.
Glas javnosti/E klinika
SKINI APLIKACIJU
.png)
