Posle ovog teksta ćete baciti telefon i uzeti knjigu u šake: ČITANJE SMANJUJE STRES ALI I POMAŽE DA SMRŠATE!

Napredak tehnologije, mobilni telefoni, brzi internet i druge savremene tehničke mogućnosti omogućili su poslednjih decenija veoma brz pristup informacijama i mnogi smatraju da „čitaju dok guglaju, što je nažalost za većinu postalo i vrhunac čitanja.

Istovremeno se suočavamo sa porastom psihičkih i fizičkih oboljenja, a prema istraživanjima 19 odsto stanovnika SAD-a zbog takvog načina i stila života ima iskustva sa depresijom, 10 odsto je anksiozno i vlada epidemija gojaznosti, jer 67 odsto ima povećanu težinu.

Nova oboljenja zbog savremene tehnologije

Stručnjacima je teško da isprate sve pojave i oboljenja koje je izazvalo prekomerno korišćenje tehnologije i zbog činjenice što ljudi veruju da na taj način čitaju. Javljaju se i novi oblici oboljenja izazvani strahom da se nešto ne propusti na društvenim mrežama, veoma je rasprostranjen poremećaj zavisnost od interneta i digitalno naprezanje očiju.

- Polako ovi poremećaji ulaze i u medicinsku literaturu. To je zabrinjavajuće, jer smo svedoci da je čitanje knjiga nešto što je arhaično. Stručnjaci pitaju „ako je nekada bilo potrebno jesti jabuku dnevno za dobro zdravlje, da li bi knjige mogle da budu jabuka novog doba“, jer ako bi čitali knjige ne bi imali bolesti koje je donela savremena tehnologija. Čitanje prosečne knjige pruža mnogo korisnih stvari za zdravlje. To je činjenica koju potvrđuju mnoga istraživanja širom sveta – kaže za „Blic“ psiholog Dragana Ćupurdija.

foto: printscreen

Benefiti čitanja knjiga

Prema rezultatima istraživanja rađenog u Saseksu, dnevna rutina koja podrazumeva čitanje umanjuje stres čak do 68 odsto. Čitanje knjige smanjuje stres više i od slušanja muzike, ispijanja čaja, čak i šetnje.

- Benefiti čitanja knjiga su što poboljšava verbalnu inteligenciju, što znači veći fond reči. Dolazi do stimulacije delova mozga koji su zaduženi za jezik i pamćenje. Svedoci smo da se u današnje vreme roditelji bune kada dete treba da nauči pesmicu jer smatraju da je to demode i deca je zaista i teško nauče ili čak ne mogu. Ne shvataju koliko je to dobro i da pozitivno utiče na pamćenje. Klasično čitanje, a ne sa kompjutera, odlaže i opadanje kognitivnih funkcija, što je dobro za prevenciju Alchajmerove bolesti – kaže Ćupurdija.

Uticaj čitanja na mozak je blagotvoran i čitanje umanjuje negativni efekt prekomernog gledanja televizijskog programa u svim uzrastima.

Prema istraživanju jednog koledža u Londonu ustanovljeno je da tri i po i više sati gledanja televizije udvostručuje pogoršanje pamćenja kod odraslih, ali kada bi iste osobe uz gledanje televizije i čitale knjige to pogoršanje bi se umanjilo. Takođe, jedan univerzitet u Japanu radio je istraživanje i zaključak je da uslovljenost gledanja televizije ima veze sa ispoljavanjem agresije, padom koncentracije i umanjenjem verbalne sposobnosti kod dece.

foto: printscreen

- Ne treba se čuditi što su deca agresivna. Dok su mali je dobro da im neko čita knjige, a kasnije i oni da čitaju. Ali to malo ljudi radi i hoće. Čak i osobe koje imaju problem sa telesnom težinom ako bi uključile u dijetu dobar roman, pored režima vežbi, imale bi višestruku korist od čitanja. Zato što dok bi čitali zanimljivu knjigu ne bi razmišljali o hrani – kaže psiholog.

Jedno od istraživanja dokazuje da „čitanje romana koji inspirišu i nadahnjuju značajno pomaže devojčicama u adolescenciji da dostignu željeno umanjenje kilaže u toku šest meseci, u odnosu na vršnjakinje koje su bile kontrolna grupa i koje nisu čitale“.

U nastavku rezultata istraživanja se navodi da smanjenje kilaže utiče i na smanjenje od srčanih rizika, dijabetesa i poremećaja sna.

Čitanje povećava i emotivnu inteligenciju. Čitajući sudbine likova ljudi mogu da sagledaju svoje postupke, a to im pruža nadahnuće i empatiju i u nekoj realnoj situaciji mogu da odreaguju poput junaka iz romana. Knjige proširuju spektar emocija, a zanimljiv je takozvani taktilni deo čitanja, jer „knjigu držimo u ruci, ona ima svoj miris i to čitaoca dodatno stimuliše da zaroni u radnju i štivo“.

Fenomen simulirane spoznaje

Drugačiji osećaj i uticaj na čitaoca ima knjiga, a drugačiji PDF roman. Ušuškani u fotelju sa knjigom u ruci mnogi ljudi doživeće smirenje, a dobro je poznato i da su najblistaviji umovi u prošlosti bili strastveni čitaoci. Ljubav prema knjigama povezuje Bendžamina Frenklina, Tomasona Džefersona, Bil Gejtsa, Opru Vinfri i druge.

Pojedinci koji su među najbogatijih ljudima na svetu su izjavili da zasluge za uspeh pripisuju onome što su naučili iz knjiga.

foto: printscreen

- To je činjenica, jer je najskuplja na svetu informacija koju dobijemo u pravo vreme. Zato je na više nivoa blagotvorno čitanje knjiga, ne samo na intelektualni deo, već i na emotivni i fizički. Evori univerzitet je dokazao da čitanje može da osnaži vezu između moždanih ćelija, da izazove trajne neurološke promene poput mišićnog pamćenja. Tamo je uočeno, to koristimo i u psihologiji, da su u delu mozga odgovornom za jezik, u osetljivoj zoni, neuroni povezani sa podsticajem svesti da misli da radi nešto što zapravo ne radi. U pitanju je fenomen poznat kao simulirana spoznaja – kaže Dragana Ćupurdija.
Na primer, zamišljanje da hodamo može da aktivira neurone povezane za kretanjem. Tako su neurološke promene povezane sa telesnim osećajima i sistemom pokreta, što ukazuje da čitanje može da se prenese u telo zbog čega imamo nekad utisak „da smo u priči iz knjige“.

Dobra knjiga može da smiri i mnogima pomaže da se lakše uspavaju, jer smanjuje nivo stresa, uravnotežava rad srca, smanjuje i simptome depresije.

Navika čitanja

Dete kome roditelji od najranijeg uzrasta čitaju sigurno će nastaviti da čita i kasnije kada se opismeni.

foto: printscreen

- Važno je da deca čitaju knjige od najranijeg doba. Čitanje treba da bude navika koja se neguje. Efekti su kumulativni i utiču na njihov bolji psihofizički razvoj. U dečjem uzrastu zahvaljujući knjigama razvijaju maštu i proširuju znanje. Kada su mali važno je čitati im priče i bajke pred spavanje, jer se na taj način privikavaju na odnos prema knjizi. Teško će se navići na čitanje dete koje prvi put čita zato što to mora za ocenu – zaključuje Ćupurdija.

Zapratite naš TELEGRAM kanal za najnovije i najvažnije vesti

Glas javnosti / B06S

SKINI APLIKACIJU