Zelenski je mnogo tražio od Amerike, a evo šta nije dobio

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se posle svoje smele desetočasovne posete Sjedinjenim Državama vratio u Ukrajinu sa skoro dve milijarde dolara u novom oružju i opremi i kako piše Njujork tajms sa verovatnom obavezom Kongresa od skoro 50 milijardi dolara dodatne pomoži u narednoj 2023.

To i navodi ovaj američki list, da je to bilo obećanje, ali i da poseta nije toliko uspešno prošla kao što se nadao i da Zelenski nije dobio ono što je najviše želeo: tenkove M-1 Abrams, borbene avione F-16 i taktičke balističke rakete ATACMS kratkog dometa.

Iako kako piše Njujork tajms Zelenski nije deobio ono što je tražio za voijsku, Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je u četvrtak da su Sjedinjenje Države posvećene obezbeđivanju opreme koja je potrebna Ukrajini, iako je odbio da navede koja je to oprema.

Američki zvaničnici tvrde da se promenila priroda rata, ali ne i nivo rizika koji će Bela kuća tolerisati. Ukrajina je kako navodi Njujork Tajms imala veću potrebu za sistemom HIMARS, kada je rat postao bitka gde je glavna bila artiljerija i kad su ruska komandna mesta bila daleko od linije front. Bajednova administracija odlučila je da pošalje bateriju PVO sistema Patriot kada su Rusi počeli da razaraju napade na ukrajinsku elektro infrastrukturu.

"Sistemi HIMARS i Patriot zahtevaju obučene timove da njima upravljaju, tako da Ukrajina mora da povuče iskusne vojnike sa linija fronta da nauče kako da ih koriste. A Sjedinjene Države su to želele da urade samo kada su bile sigurne da sofisticiraniji sistemi mogu da naprave stvarnu razliku.



Sadašnje oružje administracije koje se ne može koristiti spada u tri osnovne kategorije sa nekim preklapanjem, kažu zvaničnici administracije.

Prva grupa uključuje oružje kao što je raketa ATACMS sa dometom od 300 km. Bajednova administracija strahuje da bi Ukrajina mogla da upotrebi rakete da pogodi ciljeve u Rusiji, ako Ukrajina dođe u dovoljno lošu situaciju, što bi podstaklo Putina da proširi rat.

Neki bivši američki komandanti odbacuju razloge administracije za zadržavanje ključnog oružja u ovom ključnom trenutku rata.

„Administracija nastavlja da precenjuje rizik od eskalacije i potcenjuje ukrajinsku pamet i inovativne načine borbe“, rekao je Frederik B. Hodžis, penzionisani general-potpukovnik i bivši najviši američki zvaničnik. Komandant armije u Evropi.


Izvor:Tviter/Printskrin

Druga kategorija obuhvata oružje poput naoružanih bespilotnih letelica MK-1C Grei Eagle i MK-9 Reaper, za koje su zagovornici rekli da bi omogućilo Ukrajini da napadne širi spektar ciljeva ili ih upotrebi za druge ukrajinske udare. Međutim, zvaničnici Pentagona su izrazili zabrinutost da bi Rusija mogla da ih povrati i iskoristi njihovu naprednu tehnologiju ako te bespilotne letelice budu oborene ili srušene.


Izvor:Tviter/Printskrin

Treća kategorija obuhvata oružje kao što su tenk Abrams i borbeni avioni F-16, neka od najnaprednijih oružja u američkom arsenalu. Zvaničnici Pentagona kažu da Ukrajina već ima dovoljno tenkova i borbenih aviona iz drugih zemalja. Što je još važnije, kažu zvaničnici, sistemima su potrebni meseci da nauče kako da se koriste i zahtevaju složeno održavanje, koje obično obavljaju civilni izvođači, koji možda nisu u stanju da bezbedno rade u Ukrajini.

„Ovo su teški izbori“, rekao je predstavnik Džejson Krou, demokrata iz Kolorada koji radi i u odborima Predstavničkog doma za obaveštajne službe i oružane snage. Rekao je da podržava slanje Ukrajini ATACMS i F-16, ali ne i borbenih tenkova.

Senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata i član Komiteta za spoljne poslove, rekao je da je Ukrajini potrebna dodatna municija koju Sjedinjene Države ne mogu lako da obezbede.

Izvor:Tviter/Printskrin