Padžet je toliko opsednut matematikom i razume tako složene koncepte da su ga nazivali genijem. Međutim, bivši prodavač futona sa Aljaske nije se uvek dobro služio brojkama. Pre nešto manje od 17 godina živeo je sasvim drugačijim životom u Takomi u Vašingtonu piše BBC.
- Može se reći da sam bio plitak. Život mi se u to vreme vrteo samo oko devojaka, žurki, pića, mamurluka i slično. Samo sam to ponavljao - ispričao je.
O matematici nije ni razmišljao, čak je nije ni voleo.
- Nekad sam govorio kako je matematika glupa i pitao sam se: "Pa ko to koristi u stvarnosti?". Mislio sam da sam pametan. Stvarno sam u to verovao - rekao je Džejson.
Ali u noći, na petak 13. septembra 2002. sve se promenilo. Dok je bio napolju s prijateljima, Padžeta su napala i opljačkala dvojica muškaraca ispred bara. Uzeli su mu podepanu kožnu jaknu.
- Čuo sam i osetio kada je prvi tip dotrčao iza mene i udario me u potiljak nekom ciglom ili kamenom. Tad sam ispred sebe video oblačić bele svetlosti kao da me neko upravo fotografisao. Sledeće čega se sećam je da sam bio na kolenima i da mi se vrtelo. Nisam znao ni gde sam ni kako sam došao do tu - objašnjava matematičar.
View this post on Instagram
Padžet je prevezen u bolnicu gde su mu rekli da ima potres mozga i krvarenje bubrega zbog udarca u creva.
- Dali su mi injekciju protiv bolova i poslali me kući - priseća se.
Ali kad je došao kući, Padžetovo se ponašanje brzo i dramatično promenilo. Zadobio je traumatsku povredu mozga, koja može uzrokovati opsesivno kompulzivni poremećaj - OKP. U Džejsonovom slučaju, on se sve više bojao spoljnog sveta, a kuću napuštao samo kada bi išao po hranu.
- Sećam se samo da sam preko svih prozora u kući stavljao ćebad i peškire. Čak sam i sa penom zalepio ulazna vrata - govori Džejson.
Osim toga, počeo se bojati i klica i bakterija, što je imalo negativan uticaj na njegovu kćer koja bi došla kod njega zbog pregovora o starateljstvu s njegovom bivšom partnerkom.
- Kad bi došla, opsesivno bih prao ruke i čistio. Prvo sam joj izuo cipele, obukao čistu odeću i prao ruke - dodaje.
No, dok je Padžet doživljavao sve te negativne posledice svog napada, događalo se i nešto neverovatno. Način na koji je Džejson video stvari se promenio.
View this post on Instagram
- Sve što je bilo zakrivljeno i izgledalo je kao da je malo pikselizirano. Voda koja odlazi niz odvod više nije izgledala kao da je glatka, tekuća stvar već kao da ima linije - objašnjava.
Isto se dogodilo i sa oblacima, sunčevom svetlošću koja je strujala između drveća i lokvi. Padžetu je svet u suštini izgledao kao retro video igrica.
- Bio sam iznenađen i zbunjen. Bilo je lepo, ali je bilo i strašno u isto vreme - kaže.
Zbog tih vizija, Padžet je počeo razmišljati o matematici i fizici. Internet mu je postao vredan izvor informacija pa je na njemu sve više i više čitao o matematici.
Naišao je na veb stranicu o fraktalima koja ga je zainteresovala. To je težak matematički koncept koji se, u najosnovnijem smislu, može uporediti sa snežnom pahuljom.
Fraktali su geometrijski objekti čija je fraktalna dimenzija strogo veća od topološke. Drugim rečima, to su objekti koji daju jednak nivo detalja nezavisno o razlučivosti koju koristimo. Dakle, fraktale je moguće uvećavati beskonačno mnogo, a da se pri svakom novom povećanju vide neki detalji koji pre povećanja nisu bili vidljivi, i da količina novih detalja uvek bude otprilike jednaka.
Padžet je bio fasciniran ovim konceptom, ali nije znao kako da ga opiše sve do jednog dana kada ga je njegova ćerka upitala kako radi TV.
- Kada gledate u TV ekran i vidite krug, to zapravo nije krug. Napravljen je od pravougaonika ili kvadrata i, ako pogledate izbliza, rub kruga stvara cik-cak. Možete uzeti te piksele i prepoloviti ih. Sve više ćete se približavati savršenom krugu, ali nikad ga zapravo nećete dosegnuti jer možete nastaviti rezati piksele na pola koliko god hoćete tako da razlučivost postaje bolja. No nikad nećete dobiti savršeni krug - objašnjava on.
View this post on Instagram