To su, verovali ili ne, neki delovi Nemačke, uključujući i glavni grad Berlin.
Evo koliko ljudi izdržava zatvorsku kaznu zbog švercovanja i koja je pozadina ovog neobično strogog propisa.
U Berlinu, vožnja bez važeće karte smatra se krivičnim delom prema članu 265a Nemačkog krivičnog zakona koji su donele još nacističke vlasti 1935. godine. Taj član predviđa krivični progon za "prevaru u sticanju koristi", što uključuje i vožnju u javnom prevozu bez važeće karte. U vreme donošenja zakona, država je nastojala kontrolisati ponašanje pojedinaca na što više nivoa, pa su čak i ovakva "mala" dela smatrana ozbiljnim prekršajima koji zaslužuju najstrožu kaznu.
U novije vreme, branitelji postojećeg zakona pozivaju se na zaštitu javnih dobara i održavanje reda u društvu. Vlasti argumentuju da vožnja bez karte šteti finansijskoj održivosti sistema javnog prevoza, jer smanjuje prihode potrebne za održavanje i unapređenje usluga.
Zakon, međutim, ima i brojne protivnike. Ako vas, dakle, uhvate da se vozite autobusom bez karte, dobićete kaznu od najmanje 60 evra. Ako je odmah platite, nećete imati daljih posledica. Ali oni koji ne plate, suočavaju se sa sve većim dugom zbog troškova postupka, i na kraju mogu završiti u zatvoru.
Kritičari zakona upozoravaju da ova odredba najviše pogađa najsiromašnije članove društva koji doslovno nemaju mogućnost platiti kaznu. Osobe s niskim primanjima ili bez stalnog zaposlenja često se odlučuju na švercovanje jer si ne mogu priuštiti redovne karte za javni prevoz. Kada budu uhvaćeni, dodatni troškovi kazni samo pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju.
Samo tokom 2016. zatvorsku kaznu za ovaj "zločin" služilo je 7.600 prestupnika, a u svakom trenutku je, procenjuje se, oko 300 ljudi zatvoreno zbog švercovanja. Prošle godine na apsurd je pokušao ukazati novinar i aktivista Arne Semsrot, koji je prikupio 20.000 evra, otišao u zatvor i platio kazne brojnim zatvorenicima. S obzirom na to da zakon ne propisuje da kaznu mora pokriti sam prestupnik, njegovim činom oni su postali slobodni ljudi. Zahvaljujući njemu i njegovoj organizaciji Fond za slobodu, iz zatvora je izašlo oko 850 ljudi. BBC je preneo priče nekih od njih, uglavnom o ljudima s margine društva, siromašnima, nezaposlenima, beskućnicima i zavisnicima.
Ovakav zakon do prošle nedelje bio je na snazi i u Potsdamu, glavnom gradu pokrajine Brandenburg. Sada je zvanično ukinut. Odluka je doneta u gradskom veću, gde se Potsdamska levica zalagala za dekriminalizaciju ovakvog ponašanja, piše portal "The Mayor"
Oni koji se švercuju će, međutim, i dalje biti kažnjeni kaznom od 60 evra ako budu uhvaćeni bez karte. Pozadina ove odluke je smanjenje opterećenja na pravosudni sistem i humaniji pristup prema siromašnim građanima. S obzirom na to da se ponekad ljudi strože kažnjavaju zbog vožnje bez karte nego, na primer, zbog vožnje u pijanom stanju, možda je vreme da i Berlin promeni ovaj propis.
Glas javnosti/B06S