Za građane Zapadnog Balkana organizovani kriminal je najveća bezbednosna pretnja
Autor: Glas javnosti
Većina građana Zapadnog Balkana je zadovoljna bezbednosnom situacijom u regionu, ali organizovani kriminal vide kao najveću pretnju za bezbednost I to čak njih 82 odsto anketiranih, pokazuje istraživanje koje je danas predstavio Savez za regionalnu saradnju (RCC). Pri tome 55 procenata ispitanika smatra da korupcija doprinosi njegovom postojanju.
Istraživanje, pod nazivom ,,Sekjuri miter (SecuriMeter) Zapadnog Balkana", otkriva da građani ovog regiona najveću važnost daju prevazilaženju izazova koji se odnose na teški i organizovani kriminal i finansijski kriminal što je potvrdilo čak 92 odsto ispitanika, sledi zatim rad na suzbijanju terorizma (88 procenata), migrantska kriza (86 odsto), kao i nasilni ekstremizam i onlajn bezbednost (84 procenta).
Generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu izjavila je da je pandemija kovida-19 otkrila kritične nedostatke u svim aspektima naših društava, ali i jasno pokazala da bezbednosne pretnje ,,ne uzimaju odmor".
,,Sada kada su mnogi prešli na rad na daljinu i kada su organizacije ometene naporima da se izbore s virusom, upravljanje rizicima i bezbednošću mora da bude opreznije nego ikad", rekla je Bregu, a objavio je Euraktiv. Ona je predočila da to što samo dva procenta ispitanika nema ili odbija da kaže svoje mišljenje na ovu temu, pokazuje da gotovo svi ispitanici imaju jasan stav o tome.
Veliki problem na Zapadnom Balkanu predstavljaju lažne vesti
Istakla je i da 77 odsto anketiranih smatra da su lažne vesti veliki problem, a 76 procenata da dezinformacije predstavljaju novi način ratovanja. Gotovo svi ispitanici (94%) u Severnoj Makedoniji vidi lažne vesti ili dezinformacije kao mogući problem za njihovu zemlju. Tako smatra 86% građana Srbije, 83% Albanaca, 74% građana Bosne i Hercegovine i 67% Crne Gore. Bregu je istakla i da je 70 odsto ispitanika reklo da su bezbednosne pretnje prešle u digitalni svet i da strahuju da bi njihova deca, ili mladi rođaci mogli da budu radikalizovani onlajn.
,,Onlajn ekstremizam i radikalizam predstavljaju više globalni nego nacionalni izazov što saradnju čini još neophodnijom", kazala je Bregu.
NE PROPUSTITE
Direktor za Jadranski region i Zapadni Balkan u Generalnoj direkciji za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije Andrea Kaskone je, kao I još neki učesnici ovog skupa, istakao važnost regionalne saradnje u suočavanju s bezbednosnim izazovima.
,,Velika većina bezbednosnih pretnji nije ograničena na jednu zemlju, već se preliva na ceo region", rekao je Kaskone, navodeći da je pandemija primer važnosti saradnje u prevazilaženju izazova. On je dodao da je bezbednost važna za građane, za kompanije i investitore, i za kreatore politika, a da je percepcija javnosti o tim pitanjima važno sredstvo da vlade regiona razumeju kompleksnost izazova s kojima se suočavaju.
Bezbednost regiona je, dodao je, važna i za države partnere, počevši od susednih zemalja, među kojima je Italija, kao i za evropsku perspektivu regiona.
Istraživanje je pokazalo da 64% građana Zapadnog Balkana veruje da je region bezbedno mesto za život, a 56% je zadovoljno ličnom bezbednošću.
Ekonomska kriza, siromaštvo, nasilje, trgovina drogom, migranti - velika pretnja osećaju bezbednosti građana
Kao probleme koji imaju najnegativniji uticaj na njihov osećaj bezbednosti naveli su ekonomsku krizu, siromaštvo i socijalnu isključenost (63%), organizovan kriminal, trgovinu narkoticima, nasilje ili vandalizam (58%), pandemiju (53%), prirodne katastrofe, klimatske promene i zagađenje (29%) i migrantsku krizu (26%).
Prema rezultatima istraživanja, 70% ispitanika veruje da migranti povećavaju bezbednosni rizik za njihovu zemlju, 68% smatra da treba da budu zatvoreni u prihvatne centre, a 62% da treba da budu proterani iz zemlje ako krše njihove zakone ili koriste falsifikovane dokumente.
NE PROPUSTITE
Kada je u pitanju borba protiv terorizma, istraživanje je pokazalo da su ljudi svesni da je neophodna saradnja i razmena informacija u regionu i sa EU.
Za efikasniju borbu protiv terorizma potrebne su zajedničke akcije policije i snaga bezbednosti zemalja regiona, smatra 59 odsto ispitanika, 53 procenta je mišljenje da je potrebna međusobna razmena informacija, a 58 odsto da je potrebna razmena informacija sa EU partnerima.
Istraživanje je obuhvatilo i pitanje posedovanja oružja. Samo šest procenata ispitanika je reklo da bi razmotrilo da ima oružje, a 91 odsto da ne bi, što je znatno više nego u ranijem istraživanju, kada se protiv toga izjasnilo 70% anketiranih.
Oko polovine onih koji bi razmotrili posedovanje oružja učinili bi to zbog zaštite i bezbednosti, a četvrtina radi sporta i lova, objavio je Euraktiv.
NE PROPUSTITE
To pitanje je u velikoj meri povezano sa poverenjem u policiju i bezbednosnom situacijom u zemlji, kao i sa nacionalnom tradicijom i kulturom i ranijim iskustvom ili izloženosti oružanom nasilju, rečeno je na konferenciji.
U istraživanju, sprovedenom u januaru i februaru ove godine, učestvovalo je 6.000 ljudi.
Istraživanje je sproveo Indago kao poduhvat RCC-a u saradnji sa platformom za Integrativno upravljanje internom sigurnošću (IISG), Centrom za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (UNDP/SEESAC), Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbjeglice (MARRI), Inicijativom za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa u Jugoistočnoj Evropi (PDPI- SEE) i OBCT-om.
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
