Voren Bafet tvrdi da je veštačka inteligencija opasnija od nuklearnog naoružanja
Autor: Glas javnosti
Voren Bafet (Warren Buffett) će prvi priznati da ne zna mnogo toga o veštačkoj inteligenciji i to je u skladu s njegovom dugovečnom filozofijom da se drži podalje od tehnologije koju ne shvata i nikad ne ulaže u nešto što ne razume. Međutim, na godišnjoj skupštini njegove kompanije Berkshire Hathaway nije mogao izbeći pitanja o veštačkoj inteligenciji.
Bafet je odgovorio na nekoliko pitanja, ocenjujući da je tehnologija poput duha u boci jer kad ga jednom pustite van, može imati neugodne rezultate. Ono što ga najviše brine jest mogućnost velikih prevara koje mogu ugroziti prelomna otkrića, kao što je nuklearno oružje imalo neželjene učinke i ugrozilo opstanak čovečanstva.
Usto, smatra da niko ne zna odgovor na još jedno pitanje, a to je ono o uticaju na svet, odnosno na to kako će ona promeniti živote pojedinaca. To pitanje, govori, već stolećima muči najbolje ekonomiste.
"Veštačka inteligencija nam može omogućiti velike količine slobodnog vremena", dodao je. "E sad, šta će svet sa svim tim slobodnim vremenom, e drugo je pitanje. Znam da mnogo osoba na putu na posao žudi za slobodnim vremenom, a meni se lično sviđa mogućnost postojanja više problema za rešavanje", rekao je Bafet, koji je poznat po tome što je decenijama nasmejan dolazio u svoju kancelariju u Omahi.
Milijarder, ujedno jedan od deset najbogatijih na svetu prema Blumbergovoj listi, naveo je primer Johna Maynarda Keynesa, jednog od najvažnijih ekonomskih mislilaca savremenog doba, koji je ispravno predvideo da će proizvodnja po glavi stanovnika eksponencijalno rasti, ali nije uspeo da predvidi šta ćemo učiniti s većom produktivnošću.
Keynesa se inače smatra ocem makroekonomije koji je podržavao vladine intervencije kroz socijalne programe zapošljavanja tokom Velike depresije i autor je knjige Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, koju Bafet svima toplo preporučuje za čitanje.
Produktivnost snažno raste unazad nekoliko poslednjih tromesečja. Prema podacima, nakon snažnog rasta produktivnosti tokom pandemije bolesti kovida 19 usledila je blaga kriza, ali u poslednja četiri tromesečja produktivnost ponovno raste stopom od otprilike 3 odsto godišnje. Ne zna se tačan razlog tome, ali veruje se da je za to odgovorna veštačka inteligencija, pa čak i politika vraćanja radnika u kancelarije.
Ekonomski istraživači takođe navode da ne treba pridavati prevelik značaj kratkoročnom porastu produktivnosti, jer državne podatke tek treba revidirati, a katkad su potrebne godine da se tačno odredi što je uticalo na porast produktivnosti.
Problem tehnološkog napretka koji smanjuje količinu dostupnih poslova sve je veći, i od pojave ChatGPT-a krajem 2022. sprovedena i objavljena su brojna istraživanja o tome kako će veštačka inteligencija uticati na radna mesta.
Kompanije vole da istaknu kako veštačka inteligencija neće zameniti poslove, ali omogućiće zaposlenima da se prekvalifikuju na bolja radna mesta, a neželjene poslove će prebaciti na mašine. Ali, oko 37 odsto čelnika je u jednom istraživanju navelo kako je tehnologija zamenila radnike prošle godine, a 44 odsto ih napominje da će ove godine uslediti još mnogo otkaza. Međutim, istirijski gledano, tehnološki napreci, primera radi rast industrijalizacije, potvrđeno nisu okončali mnoga radna mesta kao što su to stručnjaci upozoravali.
Zbog potencijalnog manjka radnih mjesta zbog veštačke inteligencije, neki stručnjaci, ali i milijarderi i političari navode potrebu za uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka kako bi se održala privreda. Neki od milijardera koji razmatraju tu zamisao su Ilon Mask, Mark Zakerberg i Sem Altman.
Uglavnom, prema Bafetu kompanije koje zavise od "ljudskih" radnika, na primer Berkshire Hathaway, moraju početi da traže ravnotežu između načina kako da ih tehnologija učini produktivnijim bez ugrožavanja radnika.
Glas javnosti T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
