Vladimir Putin poručio: Cela Ukrajina je naša

„Postoji tako staro pravilo. Gde noga ruskog vojnika kroči, to je naše“, rekao je u Sankt Peterburgu, dok su istovremeno, ruske trupe su pokrenule ofanzivu na Sumi, iako ta teritorija prvobitno nije bila među četiri regiona anektirana 2022.

Dok je pažnja sveta bila usmerena na sukob na Bliskom istoku i iranski nuklearni program, ruski predsednik Vladimir Putin izjavljuje „cela Ukrajina naša“, čime je pokazao da je izgleda  još jednom promenio ratne ciljeve, proširujući ih još jednom tako da uključuju pokoravanje cele Ukrajine, dok njegove snage ubrzavaju napredovanje na frontu.

„Postoji tako staro pravilo. Gde noga ruskog vojnika kroči, to je naše“, rekao je on na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, dok su istovremeno, ruske trupe su pokrenule ofanzivu na Sumi, iako ova teritorija prvobitno nije bila među četiri regiona anektirana 2022, prenosi Politika.

Viktor Medvedčuk: Nemačka gura Evropu u Treći svetski rat, sudbina Ukrajinaca nikoga ne zanima

U međuvremenu, mirovni pregovori su zašli u još dublji ćorsokak, a i sam Putin je priznao da su daleko od uspeha nakon što su napori Donalda Trampa zastali.

Putinove snage su u ponedeljak objavile da su zauzele poslednji deo Luganske oblasti, čijih su 99 odsto kontrolisale nekoliko godina.

Pregovori bez rezultata

Ali Putinov apetit izgleda da je probuđen i ide daleko dalje od Luganska i tri druga regiona anektirana u septembru 2022. godine.

Ruske trupe su takođe zauzele prvo naselje u Dnjepropetrovskoj oblasti koju Ukrajina nikada ranije nije morala da brani od neprijateljskih kopnenih snaga. Desetine hiljada vojnika su takođe gomilane u blizini Sumija i Harkova na severu zemlje, regiona koji takođe nisu bili uključeni u aneksiju iz 2022. godine.

Dve runde direktnih pregovora održane su u maju i junu, ali nisu donele nikakve rezultate osim sporazuma o razmeni ratnih zarobljenika i repatrijaciji poginulih.

Odluka Rusije da anektira Lugansku, Donjecku, Hersonsku i Zaporošku oblast 2022. godine delimično je bila ponovna procena njenih prvobitnih planova nakon neuspeha da zauzme Kijev. Ublažavanjem svojih ciljeva i ograničavanjem na istočnu Ukrajinu, Moskva se nadala da će pronaći realniji put do pobede.
Obnovljene ofanzive na Harkov i Sumi, koje su zastale u prvim mesecima sukoba, jasno ukazuju na novu rundu eskalacije.

Promena strategije

Ruska analitičarka Anželik Evans iz Instituta za proučavanje rata primetila je da su Putinove povećane ambicije prvi put postale očigledne u maju kada je posetio Kursku oblast i naredio stvaranje „tampon zone“ duž ukrajinske granice.

„Ispostavilo se da je to lak način da se takva ideja lansira u informacioni prostor. Kažu da je to samo tampon zona za zaštitu Rusa, samo 30 kilometara“, rekla je Evans za „Telegraf“.

„Ali onda niste toliko daleko od glavnih regionalnih centara, pa zašto ih ne biste poveli sa sobom? Putinovo razmišljanje je: Zar nemamo pravo da ih zauzmemo, jer su istorijski gledano to ruski gradovi? Mislim da ćemo na kraju postepeno priznati da ćemo zauzeti celu Ukrajinu“, zaključila je ona.

Očigledna promena u Putinovoj strategiji delimično objašnjava nedavnu eskalaciju granatiranja gradova. U Kijevu je 18 ljudi poginulo u raketnom napadu na stambenu zgradu, a još 17 je poginulo u granatiranom vozu u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Glas javnosti/P02S

SKINI APLIKACIJU