Vijetnamski rat, američka trauma koja ne bledi ni posle 50 godina

Bio je to tajni signal za početak hitne evakuacije. Posle oko 15 godina borbi, 140 milijardi dolara vojne potrošnje i 58.220 izgubljenih američkih života, poslednje američko uporište u Sajgonu je padalo. Vijetnamski rat se završavao. Ili se bar tako činilo?

Danas, dok Sjedinjene Američke Države obeležavaju pola veka od tog haotičnog dana u aprilu 1975, veterani kažu da rat i dalje odjekuje kroz američku kulturu i politiku, kao i njihove sopstvene živote. I dodaju da iskustvo i dalje nosi hitne pouke – pouke koje izgleda nacija nije naučila.

Američke novine su štampale slike pada Sajgona koje su i dalje urezane u kolektivno pamćenje: mase ljudi koje se penju na krov ambasade SAD u pokušaju da uđu u poslednje helikoptere.

Rumuni se pojačano naoružavaju

"Gledali smo kako grad umire pred našim očima", priseća se Daglas Potrac, marinac veteran koji je tada bio tamo. "Toliko ljudi je umrlo u Vijetnamu, i sve je to nestalo."

On je tada bio 21-godišnji narednik u stražarskoj jedinici ambasade. Nakon što je pomogao stotinama ljudi da pobegnu, otišao je s ostalim marincima u pretposlednjem helikopteru. "Mnogi od nas su plakali", prisetio se ove nedelje dok je govorio o tome kako su iz helikoptera gledali kako se grad udaljava. "Ali mnogi su bili previše iscrpljeni da bi mogli bilo šta da osećaju."

Potrac, sada 71-godišnjak, kaže da se stražari marinci okupljaju na svakih četiri-pet godina i da je video koliko je rat ostao s njima i dugo nakon povratka kući. Neki su progonjeni besom, depresijom, alkoholizmom i kajanjem. Šestoro ih je izvršilo samoubistvo, rekao je.

"Bilo je toliko traume", rekao je. "Mnogi od nas nisu ni shvatali da to treba da obradimo dok nije prošlo 20 ili 30 godina."

"Da jesmo", dodaje, "mogli smo da spasimo mnogo brakova i mnogo jetri."

Na sličan način, Vijetnamski rat postao je tvrdoglava rana u američkom društvu.

Američka vojska, najnaprednija na svetu, ušla je duboko u građanski rat u Vijetnamu početkom 1960-ih, verujući da će pobeda nad komunističkim pobunjenicima doći brzo. "Naša mašina je bila razorna. I svestrana", pisao je ratni dopisnik Majkl Her u svojoj memoarskoj knjizi "Dispatches" iz 1977. "Mogla je sve – osim da stane."

Demokrate se spremaju da svrgnu Trampa?

Kada je Potrac stigao u Sajgon, rat se već bio pretvorio u smrtonosno iscrpljivanje. SAD su potpisale mirovni sporazum i povukle gotovo sve trupe, ali su i dalje obilno finansirale i opremale vojsku Južnog Vijetnama, za koju većina mladih marinaca nije verovala da bi mogla iznenada da se uruši.

"Mislili smo da je to nemoguće, ali ubrzo su severnovijetnamski avioni počeli da tuku Sajgon, a tenkovi su napadali aerodrom", priseća se Potrac.

Amerikanci u panici i njihovi vijetnamski saveznici preplavili su kompleks ambasade. Marinci su puštali koliko god su mogli ljudi kroz kapije, pretresali ih zbog oružja i bacali ono što pronađu u bazen ambasade, a zatim ukrcavali ljude u helikoptere koji su uzletali na svakih desetak minuta, ka američkim mornaričkim brodovima na pučini.

Vazdušni most trajao je gotovo 24 sata, ali jedva da je okrznuo mase koje su želele da pobegnu. Na kraju su iscrpljeni marinci uzmakli do glavne zgrade ambasade, zabarikadirali vrata, blokirali liftove, zapalili poslednje džakove poverljivih dokumenata na krovu i čekali da pobegnu.

Do zore 30. aprila, svi lideri američke vojske i Stejt departmenta – koji su godinama vodili rat – već su bili evakuisani. Ostalo je samo nekoliko mladih marinaca koji su gledali kako se dim nadvija nad gradom, dok su vijetnamski civili očajnički pokušavali da probiju zid ambasade vatrogasnim kamionom.

"Čekali smo satima, i zaista smo mislili da su nas zaboravili", rekao je Potrac.

Na kraju su se pojavila dva helikoptera. Marinci su skinuli šlemove i pancire da bi smanjili težinu, popeli se u letelice i odleteli.

Bela kuća optužila medije da su zataškavali pravo stanje Bajdenovog zdravlja

"Sve se sručilo na nas", rekao je Potrac. "Nikad nisam video ništa slično." Zastao je, pa dodao: "Ali sada, imam osećaj da sam to video u Iraku, Avganistanu, Ukrajini. Gotovo je jezivo."

Pad Sajgona pokrenuo je ciklus nacionalnog preispitivanja koji je promenio način na koji SAD razmišljaju o sebi.

Poverenje je bilo poljuljano do pucanja. Sumnja se uvukla u popularnu kulturu. U prvom filmu o Rambu, koji je izašao 1982, neprijatelj s kojim se bori vijetnamski veteran Džon Rambo jeste – sopstvena vlada.

Narednih 30 godina, predsednički kandidati su pokušavali i da osude Vijetnamski rat i da odaju počast onima koji su u njemu služili, dok su istovremeno optuživali protivnike da su šverceri, prevaranti i dezerteri.

Kada su SAD izvršile invaziju na Irak i Avganistan, politički lideri su se raspravljali o tome da li su ti sukobi isti kao Vijetnam – ili potpuno drugačiji. A onda je došao pad Kabula 2021, sa jezivo sličnim scenama očajnih masa koje se tiskaju prema nekolicini izbezumljenih marinaca.

"Odjeci Vijetnama su odjekivali na zaista tragične načine", rekao je Džejms R. Morijarti, advokat po profesiji, koji je tokom najžešćih borbi u Vijetnamu bio nišandžija na vratima helikoptera.

"Bio sam na terenu nedelju dana pre nego što sam shvatio da nema šanse da dobijemo taj rat", rekao je Morijarti. "Ali imao sam mladalačku, naivnu ideju niže srednje klase da naši političari i vojni lideri znaju šta rade. Tek kasnije sam naučio da su nas sve vreme lagali."

Rekao je da je to iskustvo oblikovalo njegovu odluku da postane advokat i da se na sudu suprotstavi moćnim institucijama i velikim korporacijama. "Naučilo me je da ljudima na vlasti ne treba verovati, da lažu ljude, da im nanose štetu", rekao je. "A političari često nemaju hrabrosti da išta preduzmu."

ŠOJGU: Zapadne jedinice u Ukrajini su naša legitimna meta

Kaže da nije u potpunosti razumeo tragediju rata sve do 2016. godine, kada mu je sin, specijalac američke vojske, poginuo u terorističkom napadu u Jordanu. Njegov sin je tamo bio u sklopu vojne strategije SAD za Bliski istok – strategije oblikovane iskustvima iz Vijetnama.

"Bio sam slomljen", rekao je Morijarti. "I prvi put sam zaista razumeo koliko su bile slomljene sve porodice u Vijetnamu, sa svih strana."

Mnogi veterani iz Vijetnama brinu da se lekcije koje je naučila njihova generacija – zaboravljaju.

Majk Vajning je stigao u Vijetnam kao vojni specijalista 1970. godine i veći deo svog vremena tamo provodio uništavajući američku municiju ostavljenu na napuštenim vatrenim položajima vojske Južnog Vijetnama.

Kasnije je služio u Delta jedinici, protivterorističkoj grupi koju su, kako kaže, osnovali veterani ratova u jugoistočnoj Aziji.

Ono što su on i njegove kolege naučili, kaže Vajning, jeste da je fokusirana upotreba jedinica kao što je Delta često bolja opcija od velikih raspoređivanja konvencionalnih trupa koje su u Vijetnamu samo pogoršavale situaciju.

"Ne ideš u gnezdo stršljenova, udariš ga štapom, pa onda pokušaš da pobiješ sve stršljene", rekao je. Ali, dodaje, to je otprilike ono što se dogodilo u Iraku i Avganistanu.

Vajning kaže da njemu i sličnim veteranima deluje kao da Pentagon i dalje ponavlja greške od pre 50 godina. "Kao da ništa nisu naučili", rekao je. "Jednostavno mi nije jasno."

Glas javnosti T02S