SAKAŠVILI - AKO MENE NE BUDE BILO NEĆE BITI NI GRUZIJE

Sakašvili je uveren da će Gruzija umreti s njim. Od članstva u EU zaista bi mogli da se oproste ukoliko se to desi.Zapad je više puta tražio da se bivši predsednik oslobodi, ali zahtevi nisu urodili plodom.

Skoro svakog dana Giuli Alasanija se vozi auto-putem kroz glavni grad Gruzije da bi u bolnici posetila svog sina, bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija.

- Ironično je. Kada je bio predsednik, napravio je ovu kliniku. Sada umire u njoj - kaže Alasanija, koja svom sinu svakodnevno sprema i nosi ručak.

Iako je bolestan i zatvoren, Sakašvili smatra da drži budućnost Gruzije u svojim rukama. Kako je izjavio za Politiko, njegov život ili smrt imaće veliki uticaj na to da li će Gruzija imati ikakve šanse da se pridruži Evropskoj uniji.

- Borim se za svoj život i za ovu zemlju, naravno. Možda će me to dovesti do smrtnog ishoda, što bi bio užasan signal u ovom hibridnom ratu za ceo region i što bi ohrabrilo autokratije i despote - napisao je on za pomenuti medij.

Sakašvili, i deceniju nakon što je napustio predsedničku funkciju, ima ogroman uticaj u zemlji, bez obzira na njegov kontroverzni dosije kao lidera.

Godine 2003. predvodio je Revoluciju ruža, koja je srušila postsovjetsku vladu koju su vodili oligarsi uz obećanje o suzbijanju korupcije i otvaranju ka Zapadu. On je čak promenio i ustav kako bi pokrenuo „punu integraciju“ u EU i u NATO.

- Posle Revolucije ruža među mladim ljudima je vladalo takvo raspoloženje - svi smo bili motivisani, verovali smo da imamo šansu da izgradimo Gruziju i učinimo je drugačijom u odnosu na ono kakva je bila ranije. Odlučili smo da ne budemo samo obična postsovjetska zemlja i da su EU i NATO jedini izbor za nas. Bili smo spremni da za to damo sve što smo imali - rekla je Eka Gigauri, šefica antikorupcijske službe NVO "Transparentnost Gruzija".

Ali 2008. godine Sakašvili je vodio svoju zemlju tokom rata sa Rusijom, a njegov sve veći autoritarizam oterao je mnoge njegove prvobitne pristalice, uključujući i Gigauri, koja je napustila svoje mesto u državnoj službi da bi pozvala državu na odgovornost spolja.

Lider desnog centra izgubio je 2013. na izborima i otišao je u Ukrajinu, gde je postao guverner Odese, a zatim šef Nacionalnog saveta za reforme predsednika Vladimira Zelenskog. Gruzijski sud proglasio ga je krivim u odsustvu za zloupotrebu ovlašćenja kad je pomilovao policiju koja je pretukla opozicionog poslanika. Oduzet mu je gruzijski pasoš i osuđen je na šest godina zatvora. Malo ko je očekivao da će se Sakašvili posle toga vratiti u zemlju.



Političar je 2021. godine ilegalno prešao granicu i izazvao vlasti da ga pronađu i uhapse, što se ubrzo i desilo. Bivši predsednik tvrdio je da je politički zatvorenik i počeo je štrajk glađu, tražeći da ga oslobode. Odustao je nakon nekoliko nedelja, kada je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini.

Od tada se zdravlje 55-godišnjaka dramatično pogoršalo.

Borba za život

Dok je bio na vlasti Sakašvili nije uspeo da sprovede duboke i trajne reforme koje bi Gruziji bile potrebne da se pridruži EU, a njegova smrt mogla bi da sabotira zemlju u tome zauvek.

- Odnosi s međunarodnom zajednicom već su zamrznuti nakon što se stranka Gruzijski san priklonila Moskvi. Izgleda da se izgledi za članstvo u Evropskoj uniji ruše pred našim očima - rekao je David Kezerašvili, koji je bio Sakašvilijev ministar odbrane tokom ruske invazije 2008.

Nakon što je Sakašvili otišao s vlasti, zemlja se pomerila u promoskovskom pravcu pod vladajućom partijom Gruzijski san, koju je osnovao milijarder Bidzina Ivanišvili. Iako je Ivanišvili javno napustio politiku fronta, veruje se da on daje naređenja premijeru Irakliju Garibašviliju.

Iako Kremlj i njegovi lokalni saveznici kontrolišu petinu gruzijske teritorije, vlada je odbila da uvede sankcije Rusiji nakon njenog napada na Ukrajinu. Umesto toga, optužena je da zatvara oči dok zemlja postaje usputna stanica za sankcionisanu robu koja se kreće iz EU u Rusiju, kao i da zarađuje zaobilaženjem ograničenja.

U znak otopljavanja veza, Kremlj je ukinuo zabranu direktnih letova za Gruziju i ublažio vize za svoje građane. Ruski turisti sada lete u sunčanu prestonicu i njena primorska odmarališta, uprkos javnim protestima i upozorenju gruzijske predsednice Salome Zurabišvili.

U maju se Garibašvili našao na udaru kritike nakon što je tvrdio da je rat rezultat želje Ukrajine da se pridruži NATO-u, ponavljajući stavove ruskog lidera Vladimira Putina.

Prema izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose, Ivanišvili je „izgleda u velikoj meri odgovoran“ za promoskovsku naklonost Tbilisija.

- Kroz svoju kontrolu nad partijom Gruzijski san i vladom, Ivanišvili možda pokušava da uvuče Gruziju u rusku sferu uticaja - navodi Evropski svet.

Građani okrenuti EU

Vladina promena pravca je u sukobu sa popularnim stavovima, jer plave zastave EU vise sa balkona stanova i vladinih zgrada širom Tbilisija.

Anketa Međunarodnog republikanskog instituta, koja je sprovedena u aprilu i obuhvatila je 1.500 ljudi, pokazala je da 89 odsto Gruzina podržava pridruživanje EU, što je najveći zabeleženi procenat poslednjih godina. Međutim, samo 38 odsto obuhvaćenih ispitanika misli da sadašnja vlada sledi „prozapadnu” spoljnu politiku.

Postoji i međunarodna zabrinutost za sudbinu Sakašvilija. Zelenski želi da gruzijska vlada dozvoli bivšem predsedniku da dođe u Ukrajinu.

- Pozivam naše partnere da se pozabave ovom situacijom, da je ne ignorišu i da spasu ovog čoveka. Nijedna vlada u Evropi nema pravo da pogubljuje ljude, život je osnovna evropska vrednost - napisao je ukrajinski predsednik na Tviteru prošlog meseca.

Američki Stejt department saopštio je krajem prošle godine da „veoma pažljivo prati“ tretman Sakašvilija. U međuvremenu, Evropski parlament je ranije ove godine pozvao Tbilisi da oslobodi Sakašvilija, upozoravajući da je njegov tretman „lakmus test za posvećenost gruzijske vlade evropskim vrednostima i njenim deklarisanim evropskim težnjama, uključujući status kandidata za članstvo u EU“.

EU ne želi Gruziju, zahteva pošten tretman prema Sakašviliju

Kada je reč o članstvu u EU, Gruzija već ima brojne probleme.

U junu 2022. EU je Ukrajini i Moldaviji dodelila status kandidata, ali ne i Gruziji - umesto toga je propisala paket od 12 preporuka za reforme.

Prošle godine u izveštaju Evropskog parlamenta upozoreno je da je Gruzija „ozbiljno nazadovala u pogledu osnovnih demokratskih principa i ključnih političkih obaveza“ koje je preuzela u okviru sporazuma o pridruživanju koji je sklopila sa blokom.

- Vladavina prava nazaduje od napretka koji je Gruzijski san postigao tokom prvih godina vladavine. Oni pokušavaju da stvore iluziju da postoji napredak, međutim, predložene reforme ne vode ka većoj demokratizaciji - rekao je Vakušti Menadbe, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Državnog univerziteta Ilia.

Dok vlada insistira na tome da Sakašvili dobija adekvatnu negu i da mora da odsluži kaznu, saveznici bivšeg lidera traže da delegacija koju podržava EU ispita njegovo zdravlje.

Džordži Čaladze je bio zamenik ministra kulture u Sakašvilijevoj vladi, a sada je njegov lični advokat.

- EU se u februaru složila da pošalje misiju koja će ispitati njegovo lečenje i zdravlje - rekao je on.

Dugo očekivana poljska medicinska misija bila je u Tbilisiju ranije ovog meseca, ali tek treba da objavi svoje nalaze. Osim njih, jedini posetioci Sakašvilija su njegova majka i advokati.

Svakog dana Čaladze ili drugi član njegovog tima posećuje bolnicu sa odštampanim tvitovima i porukama dobronamernika. Jedna, koju je napisao bivši belgijski premijer i poslanik u Evropskom parlamentu Gi Verhofstat, poziva vlasti da zaustave nehumano postupanje prema Sakašviliju i odmah ga oslobode.

Međunarodne posledice

Očekuje se da će Evropska komisija u oktobru objaviti svoj paket proširenja za 2023. koji će proceniti napredak u ključnim reformskim oblastima i potencijalno otvoriti vrata kandidaturi Gruzije u EU.

U saopštenju podeljenom sa portalom Politiko, Misija Gruzije pri EU negirala je da je proces o njenom potencijalnom pristupanju u zastoju.

- Gruzija je zaslužila da bude kandidat za članstvo u EU, i u smislu svoje tehničke spremnosti da preduzme ovaj korak i u smislu geopolitičkih izbora koje je napravila u poslednjih 25 godina - navodi se u saopštenju.

Međutim, zbog sve veće zabrinutosti zbog tretmana bivšeg predsednika, Brisel sve nepovoljnije gleda na nade Gruzije, tvrdi Viola fon Kramon, nemačka poslanica Zelenih i članica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

- Sakašvili definitivno nije bio demokrata, ali je znao za šta se bori i znao je šta znači imati atraktivnu zemlju, vraćati mlade ljude, kako treba plaćati ljude u javnom sektoru. Sada je uticaj Rusije izuzetan. Ako umre u zatvoru, poruka koja se šalje EU je apsolutno nula - rekla je ona.

Njegova majka strahuje za njega, iako tvrdi da se Sakašvili ne plaši smrti.

- Moj sin se ne plaši smrti. Plaši se da bi Gruzija mogla da umre - zaključila je Alasanija.

Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU