NAPAD HAMASA KAO HLADAN TUŠ ZA EVROPU
Autor: Glas javnosti
U nizu globalnih žarišnih tačaka, od Nagorno-Karabaha preko tzv. Kosova do Izraela, Evropa je svedena na ulogu dobronamerne nevladine organizacije, čija je humanitarna pomoć dobrodošla, ali inače je ignorišu, piše "Politiko"
Od bezbroj geostrateških iluzija koje su razrušene prethodnih dana, za stanovnike Starog kontinenta najotežnjujuća bi trebalo da bude spoznaja: nikog nije briga šta Evropa misli.
U nizu globalnih žarišnih tačaka, od Nagorno-Karabaha preko tzv. Kosova do Izraela, Evropa je svedena na ulogu dobronamerne nevladine organizacije, čija je humanitarna pomoć dobrodošla, ali inače je ignorišu, piše "Politiko".
Blok EU od 27 članica uvek je s poteškoćama artikulisao jedinstvenu spoljnu politiku, uzimajući u obzir različite nacionalne interese. Čak i takav, imao je neki značaj, uglavnom zbog veličine svog tržišta.
Globalni uticaj EU sada bledi, zbog opadanja njene ekonomije i nemogućnosti da pokaže vojnu moć u vremenu rastućih svetskih nestabilnosti.
Umesto "geopolitičke sile" koju je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala kada je preuzela dužnost 2019. godine, EU se pretvorila u nekog ko zbunjuje prave igrače u čelu stola, i uglavnom se samo sramoti zbog svoje kakofonije protivrečnosti.
Kao primer navodi se to što je EU, po izbijanju sukoba u Izraelu, u toku samo 24 sata prešla put od najave da će obustaviti svu pomoć Palestincima do signaliziranja da će povećati priliv sredstava. Od izjave evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija da će EU "odmah" suspendovati 691 milion evra pomoći za palestinske vlasti, do objave visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja "moraćemo da podržimo više, a ne manje".
Odgovor EU na događaje na terenu u Izraelu takođe je bio zbunjujući, navodi se u tekstu. Šef diplomatije Borelj osudio je Hamas za "varvarski, teroristički napad" ali i Izrael za blokadu Gaze, dok je Fon der Lajen u nizu tvitova nedvosmisleno osudila napad i projektovala zastavu Izraela na fasadi zgrade gde je njena kancelarija.
Američki predsednik Džozef Bajden, nakon napada Hamasa na Izrael, objavio je da je telefonski razgovarao sa liderima Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije, ali ne i sa "liderima" EU.
Borelj je organizovao hitan sastanak ministara spoljnih poslova EU u Omanu, ali izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen odbio je da u njemu učestvuje, čak i na daljinu. U tekstu se navodi da bi to moglo da ima veze sa Boreljovim pokušajima da nađe zajednički jezik sa Iranom u nadi da će obnoviti tzv. nuklearni sporazum.
U tekstu se analizira i "šou Šarla Mišela" oko Nagorno-Karabaha. Predsednik Evropskog saveta preduzeo je ambiciozni diplomatski poduhvat u jeku zaoštravanja tenzija i čak i ugostio u julu lidere Jermenije i Azerbejdžana u Briselu. Opisao je te razgovore kao "iskrene i sadržajne" i čak ih pozvao na samit u oktobru u Granadi. Ali, nije bilo suđeno. Do tada je Azerbejdžan zauzeo region, a više od 100.000 izbeglica otišlo je u Jermeniju.
"Evropa, u očajničkoj potrebi za azerbejdžanskim gasom, bila je nemoćna da bilo šta uradi osim da posmatra".
A Mišel je optužio Rusiju, tradicionalnog jermenskog zaštitnika u regionu, za fijasko i "izdaju jermenskog naroda".
Slično se ponovilo i na Kosovu i Metohiji, gde Evropljani godinama pokušavaju da uspostave trajni mir između Srba i Albanaca. Borelj je čak imenovao "specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja Zapadnog Balkana".
Aktuelni vršilac te dužnosti, bivši slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak "nije imao mnogo sreće". Iako više tri godine vrši dužnost specijalnog predstavnika, strane su danas međusobno udaljene više nego ikad, konstatuje "Politiko".
EU je utrošila milione pokušavajući da stabilizuje region, finansirajući civilno društvo, škole, pa čak i policiju. Kada su tenzije pretile da eskaliraju u šire sukobe, EU je bila prinuđena da se okrene svom mehanizmu za rešavanje kriza: Ujka Semu, dodaje se u tekstu.
Navodi se i primer Ukrajine. Iako je EU uradila šta je mogla, obezbeđujući desetine milijardi evra finansijske, humanitarne i vojne pomoći, to nije ni blizu dovoljno da pomogne Ukrajini da zadrži Ruse. "Da nije bilo američke podrške, ruske trupe bile bi stacionirane širom istočnog krila EU, od Baltičkog do Crnog mora".
Iako je Evropa godinama pričala o potrebi da ojača svoju bezbednost, ništa se nije dogodilo. U stvarnosti, bilo je lakše osloniti se na Vašington nego postići konsenzus o spoljnoj politici i vojnim kapacitetima.
Nakon što je Bajden odlučio da pošalje američki nosač aviona u istočni Mediteran kao odgovor na napad Hamasa ove nedelje, francuski komesar EU Tjeri Breton rekao je da Evropa mora da razmisli o izgradnji sopstvenog nosača aviona. Čak i u Briselu, komentar je izazvao malo više od komične opaske.
Uprkos svim govorima o potrebi da Evropa igra značajniju ulogu na svetskoj sceni, čak ni lideri dve najveće članice, Francuske i Nemačke, izgleda ne uzimaju to za ozbiljno.
SKINI APLIKACIJU
