KOLIKO KOŠTA BITI ŽENA? Evropljanke u proseku troše 675 evra godišnje na menstrualnu higijenu
Autor: Glas javnosti
Menstrualno siromaštvo nije nov pojam, ali je i dalje nepoznat javnosti. Značajan deo svetske populacije nema pristup bezbednim higijenskim ili menstrualnim proizvodima.
Francuska organizacija Regeles Elementaires procenjuje da čak 500 miliona žena u svetu živi pod uticajem menstrualnog siromaštva. Ova situacija nije ograničena na zemlje u razvoju; čak i u naprednijim društvima kao što su Japan i Španija, gde postoji stepen otvorenosti prema menstrualnim potrebama, tabui i stigma oko menstruacije i dalje snažno utiču na živote žena.
Menstrualni proizvodi uglavnom nisu ograničeni na tampone, uloške, menstrualne čaše ili donji veš. Oni takođe uključuju osnovne higijenske potrebe kao što su lekovi protiv bolova, ili čak samo sapun ili tekuća voda. U Nepalu i nekim regionima Indije, žene sa menstruacijom moraju biti izolovane od drugih članova društva tokom ciklusa, dok je u zapadnoafričkim zemljama menstruacija predmet stigme. Smatra se prljavom, odnosno nečistom pojavom i izaziva osećaj stida svaki put kada žena ima menstruaciju. Ovo ne samo da ilustruje raznolikost i složenost problema menstrualnog siromaštva, već ukazuje i na duboko ukorenjene sociokulturne predrasude koje ga okružuju.
Škotska je prva zemlja u Evropi koja je 2021. godine učinila menstrualne proizvode dostupnim svakoj ženi, a zemlje poput Belgije ili Francuske preduzele su značajne korake da reše problem ove vrste siromaštva. Belgijska vlada u 2018. smanjuje PDV na proizvode za menstruaciju sa 21 na 5 odsto, dok Francuska daje milion evra školama za borbu protiv menstrualnog siromaštva. U toj zemlji, prema podacima IFOP-a (Francuskog instituta za javno mnjenje), u 2019. godini približno 1,7 miliona žena živelo je pod uticajem menstrualnog siromaštva. Prema informacijama na nivou EU, prosečna Evropljanka troši oko 675 evra godišnje na proizvode za menstrualnu higijenu.
Unapređenje kvaliteta života i zdravstvene zaštite žena
Prvo i poslednje istraživanje koje je krajem 2020. godine provelo Udruženje za ljudska prava i građansko učešće PaRiter govori o situaciji u Hrvatskoj. Upitnik je popunilo nešto više od 6.000 žena koje su imale menstruaciju u poslednjih godinu dana, a podaci su pokazali poražavajuću statistiku.
Više od trećine ispitanika (36,4 odsto) izjavilo je da zbog cene mora da kupuje menstrualne zalihe slabijeg kvaliteta. Njih 8,3 odsto potvrđuje da je to često, dok ostali to čine ponekad. Desetina od ukupnog broja ispitanica navodi da nema dovoljno menstrualnih zaliha da bi mogla da ih menja kad god poželi ili zatreba, a više od 11 odsto njih tvrdi da ne može ni da ih priušti.
Takođe, desetina njih je potvrdila da ne može da priušti lekove za smanjenje bolova tokom menstruacije, a 8,8 odsto njih ne menja uloške ili tampone duže od šest do osam sati jer nemaju adekvatne menstrualne zalihe. Ovakva statistika nije od pomoći, a osim posledica, alternativna rešenja za žene mogu biti nebezbedna, pa čak i štetna po zdravlje.
Jedna od kompanija koja dugi niz godina ulaže u unapređenje kvaliteta života i zdravstvene zaštite žena je dm. Sa posebnim fokusom na zdravlje žena, dm je u protekloj godini pokrenuo niz inicijativa u cilju poboljšanja blagostanja i zdravlja žena.
Glas javnosti/I01H
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
