ZATULIN POGAĐA U SRCE NATO-a

Obraćanje Konstantina Zatulina, poslanika Državne dume i direktora Instituta zemalja ZND – suosnivača Ruskog balkanskog centra u Beogradu 23. marta na Međunarodnoj konferenciji Beogradskog foruma, posvećenoj 25. godišnjica NATO rata sa Jugoslavijom „Da se ​​ne zaboravi“  

Dragi prijatelji!
 
Ne možete da zamislite koliko bih voleo da budem pored vas danas - uživo, a ne na ekranu. Zahvalan sam svom starom prijatelju Živodinu Jovanoviću na pozivu da učestvujem na Forumu, koji je odavno postao obeležje u Srbiji i Rusiji. Nije sve sa putovanjem ispalo onako kako bih želeo. Ali barem se nadam da ćete me strpjeti 5 minuta dok slušate moju video poruku.

Državna duma Rusije, u koju sam peti put izabran, usvojila je pre tri dana apel posvećen ovom datumu žalosti – 25. godišnjici agresije NATO-a na Jugoslaviju. Na sastanku sam govorio u ime frakcije Jedinstvene Rusije. A ono glavno što sam želeo da prenesem kolegama narodnim poslanicima, a i vama koji ste se danas okupili u Domu Vojske Srbije što znam, jeste da su sudbine Srbije i Rusije međusobno povezane, da smo zajedno u radosti i u tuzi. Ne slažu se svi među vama i nama sa ovim – vi, izgleda, više nego mi – ali u ovom pitanju, kao ni u jednom drugom, ne diše toliko ljudska volja koliko zemlja i sudbina. Čini mi se nepotrebnim da podsećam na istorijsko srodstvo, naše zajedničko pravoslavlje, dva svetska rata i žrtve koje su naši narodi podneli, boreći se uvek na istoj strani. Ali nije li istorija jugoslovenske krize od 1990-ih i ove koja se dešava sada, u sukobu Rusije i Zapada u Ukrajini, ista stvar?



Naši neprijatelji nas spajaju više od prijateljstva. Ne razumeju svi ovo. Znate, tokom jedne od mojih poseta prethodnih godina, sreo sam se u Beogradu sa vašim političarom, predstavnikom stranke „Srbija na Zapadu“. Ne sećam se njegovog imena i ne znam da li ova stranka sada postoji. Ali sve zablude iz želje da se ne svađamo sa Zapadom, pa čak ni da budemo ispred svih ostalih na Zapadu, razbijaju činjenice naše istorije.

Tokom decenije 1990-ih, Zapad je dosledno uništavao Jugoslaviju i Srbiju. A sve je počelo mnogo pre 1999. godine, i svaki put je Zapad menjao tačku gledišta – šta je važno, šta je sporedno. Najpre su govorili da je glavno priznanje volje naroda za samoopredeljenjem i požurili da priznaju Hrvatsku i Sloveniju, koje su napustile Saveznu Republiku Jugoslaviju. Kada su se Srbi opametili i kada su želeli svoje samoopredeljenje u novim nezavisnim državama, rečeno im je: ne, ni u kom slučaju, glavna stvar je teritorijalni integritet. I počela je tragedija Srpske Krajine i Vukovara, Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. A onda je na Kosovu Zapad ponovo podržao separatiste, ponovo to nazivajući „pravom na samoopredeljenje“.

Rekao sam u sredu, 20. marta, u Državnoj Dumi: „U svim slučajevima kada birate između sramote i rata u korist sramote, ustupaka, kompromisa, vi ćete, kako je tvrdio naš zakleti prijatelj Čerčil, ipak završiti u ratu. Birajući sramotu, sigurno dobijate i trat.” Put kompromisa tokom jugoslovenske krize, uključujući i naš Jeljcinov režim, doveo je do bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, a 2022. godine morali smo da se priključimo Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, kod sebe u grla. 

Mi u Rusiji snosimo svoj deo krivice za ono što se dogodilo 1999. godine. Narod i njegovi predstavnici u tadašnjoj Državnoj Dumi, shvatajući šta se dešava, bili su na strani Jugoslavije. Ali kada smo pitali Jeljcinove pomoćnike: „Koja je linija ruskog rukovodstva u sukobu na Balkanu?”Odgovorili su nam: „Ne dozvolite da Rusija bude uvučena u rat, ne dozvolite da se rat Zapada sa Jugoslavijom upotrebi protiv Jeljcina u Rusiji“.

Iz ove sramote smo izvukli svoje zaključke. Za razliku od Jeljcina i diplomata Kozirjevske škole, mi smo izrazili solidarnost, dobrovoljno odlazili i pružali podršku, poslali pomoć, pokušali da budemo sa vama i uz vas. U oktobru 2002. godine, uz podršku gradonačelnika Moskve Jurija Lužkova, doveo sam na Kosovo humanitarni konvoj sa tovarom za Srbe sa Kosova i Metohije.

AUTOR: Konstantnin Zatulin