RUSIJU I PUTINA ČUVA KGB

Pre 70 godina, 13. marta 1954. godine, formiran je Komitet državne bezbednosti SSSR.

Glavne funkcije KGB bile su obaveštajne i kontraobaveštajne, operativne istrage, zaštita državne granice SSSR-a, zaštita vođa KPSS i vlade SSSR-a, organizacija i obezbeđenje vladinih komunikacija, kao i borba. protiv nacionalizma, kriminala i antisovjetskih aktivnosti.

KGB SSSR-a s pravom se smatrao jednom od najmoćnijih i najefikasnijih obaveštajnih službi na svetu. Trajao je duže od bilo kog od svojih prethodnika.

 
IZVOR: Gamma imaž / Centrala KGB

Srećan Dan boraca Državne bezbednosti! 

Kratka istorija formiranja KGB

13. marta 1954. godine stvoren je KGB SSSR - najpoznatija sovjetska obaveštajna služba. Komitet državne bezbednosti SSSR-a je smatran jednom od najmoćnijih i najefikasnijih obaveštajnih agencija na svetu. Trajao je duže od svih prethodnika, uključujući NKVD i NKGB. Služba KGB je postala najuticajnija služba Sovjetskog Saveza, i što je najvažnije, simbol moći SSSR.

Da biste razumeli zašto je KGB SSSR-a uspeo da postoji duže od svih svojih prethodnika, potrebno je da napravite kratak izlet u istoriju sovjetskih obaveštajnih službi. Uprkos činjenici da je Komitet državne bezbednosti u svom sastavu imao i rad sa stranim obaveštajnim službama (čuvena Prva glavna uprava), njegov glavni zadatak je bio kontraobaveštajni rad i zaštita zemlje, da tako kažemo , iznutra. To je, šta god da se kaže, pre svega političko pitanje.

Sa organizacione tačke gledišta, KGB SSSR je direktni naslednik "Sveruske vanredne komisije" , stvorene 20. decembra 1917. godine. Upravo se ovaj dan sada zvanično obeležava kao Dan Ruske bezbednosne agencije, a nezvanično je oduvek bio "Dan Čekista". Najvažniji zadatak Čeke bio je zaštita državne bezbednosti RSFSR.

15. marta 1946. NKGB je počeo da se zove Ministarstvo državne bezbednosti, dobivši novo ime u vezi sa transformacijom narodnih komesarijata u ministarstva. Bivši šef SMERŠ-a Viktor Abakumov imenovan je da ga vodi. Brzo je ojačao svoje ministarstvo, uzevši graničare, policiju i unutrašnje trupe iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Zauzvrat su morali da se odreknu "stranih obaveštajnih službi". Nekadašnja Prva glavna uprava postala je deo strukture takozvanog Komiteta za informisanje pri Savetu ministara SSSR-a.

Smrt Staljina 1953 godine

Smrt vođe SSSR-a je protresla politički sistem države, kadrovsku politiku i, naravno, sistem državne bezbednosti. Bitka za naslednika velikog vođe Staljina se malo odužila i na kraju se vlasti dočepao Nikita Hruščov kome su se svi u centralnom komitetu podsmevali pa čak i Lavrentije Berija koi je smatrao da je Hruščovu mesto u Teatru Komedije, a ne u CK.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ukaz o formiranju KGB

Posle hapšenja Viktora Abakumova, spoljna obaveštajna služba je vraćena u MGB, a smrt Staljina dovela je do pojave super-ministarstva unutrašnjih poslova i državne bezbednosti. Odluka o spajanju Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva državne bezbednosti doneta je na zajedničkom sastanku CK KPSS, Saveta ministara i Prezidijuma Vrhovnog saveta pod rukovodstvom Lavrentija Berije 3. marta 1953. godine. Bivši šef NKVD-a pokušao je da ponovo stvori strukturu koja mu je bila poznata, i uspeo je, ali ne zadugo.

Ko je dobio zadatak da izmisli KGB SSSR-a?

„Ujedinjeno“ Ministarstvo unutrašnjih poslova SSSR-a postojalo je tačno godinu dana - do sredine marta 1954. U to vreme Lavrentije Berija je već bio pogubljen, a Hruščov se etablirao kao prvi sekretar Centralnog komiteta KPSS, de fakto lider Sovjetskog Saveza. Očigledno je bio zabrinut da Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom tadašnjem obliku predstavlja određenu opasnost po njegovu vlast.

Rešenje je bilo jednostavno. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova pokrenuta je žalba sa predlogom da se odeljenja i odeljenja operativne bezbednosti iz ministarstva izdvoji u samostalno odeljenje. Autor beleške, koju je CK KPSS primio 4. februara 1954. godine, bio je tadašnji šef ministarstva Sergej Kruglov, bivši zamenik Lavrentija Berije.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Lavrentije Berija

Po svemu sudeći, najvažniji zadatak koji je stajao pred Kruglovom bila je upravo reforma ministarstva unutrašnjih poslova na način da se isključi njegov širok uticaj na unutrašnju politiku u Sovjetskom Savezu. To bi se moglo uraditi samo na jedan način: podelom ministarstva unutrašnjih poslova na dve strukture, od kojih bi jedna zadržala funkcije Ministarstva unutrašnjih poslova, a druga bi postala nadležna za državnu bezbednost.
Planirano je i veliko smanjenje personala. Dokument je stigao u Centralni komitet KPSS i odobren je 8. februara 1954. godine.

U međuvremenu je proces stvaranja nove strukture za konstituisanje državne bezbednosti uzeo zamah. Ukaz Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a o stvaranju nove specijalne službe rođen je 15. marta 1954. godine. U ovom dokumentu je po prvi put zvanično dato ime nove strukture - Komitet državne bezbednosti pri Savetu ministara SSSR-a. Važno je napomenuti da je formalno autor ovog imena bio i šef Ministarstva unutrašnjih poslova Sergej Kruglov, koji je predložio da se specijalna služba nazove Komitetom za poslove državne bezbednosti pri Savetu ministara SSSR-a

Prvi predsednik KGB-a bio je general-pukovnik Ivan Serov, prvi zamenik Sergeja Kruglova i Hruščovljev dugogodišnji prijatelj od poverenja. Šta to tačno znači, zna samo on i još neki ljudi, a to je moglo da se tumači kako im zatreba, pa sad.... Ko se prvi uvati mikrofona tako i bude, a prvi se uvek mikrofona vatao, ko drugi ako ne Prvi...


Da bi obavljao svoje funkcije, KGB je dobio pravo da ima „svoje organe u saveznim i autonomnim republikama, teritorijama, regionima, pojedinačnim gradovima i regionima ,vojnim okruzima, formacijama i jedinicama Sovjetske armije, u floti i flotilama ratne mornarice, u trupama ministarstva unutrašnjih poslova, u železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju, kao i graničnim i specijalnim jedinicama“.

U suštini, u Sovjetskom Savezu se pojavila struktura koja je imala široka ovlašćenja u obezbeđivanju spoljne i unutrašnje bezbednosti države i koja je bila strogo podređena ne toliko vladi koliko rukovodstvu KPSS...

Gorbačov, Jeljcin i kraj KGB

Komitet državne bezbednosti SSSR-a bio je jedna od najmoćnijih obaveštajnih službi na svetu, veoma poštovana i od koje su se svi plašili, a neki ga još mrze. Kako se dogodilo da je KGB SSSR-a izgubio snagu, bio rasparčan i oslabljen?

Slabljenje Komiteta državne bezbednosti SSSR počelo je činjenicom da su se 5. maja 1991. Boris Jeljcin, Mihail Gorbačov i predsednik KGB SSSR Vladimir Krjučkov neformalno dogovorili da ponovo stvore nezavisni KGB RSFSR.

U to vreme, RSFSR je bila jedina republika Sovjetskog Saveza u kojoj nije postojalo republičko odeljenje Komiteta državne bezbednosti. Lokalni organi KGB-a bili su direktno potčinjeni Centralnoj kancelariji Komiteta.


Sledećeg dana, 6. maja 1991. godine, u skladu sa odlukom Kongresa narodnih poslanika RSFSR, predsednik Vrhovnog saveta RSFSR Boris Jeljcin i predsednik Komiteta državne bezbednosti SSSR Vladimir Krjučkov potpisali su protokol kojim se odobrava re -osnivanje KGB-a RSFSR-a.

Prema ovom dokumentu, Komitet državne bezbednosti RSFSR-a je postao deo strukture KGB SSSR-a. Tako je upravljanje organima državne bezbednosti, kao i kontrola nad njima, sa vlade prešla na Vrhovne savete republika. Shodno tome, KGB RSFSR je postao potčinjen Jeljcinu, kao predsedniku Vrhovnog saveta RSFSR.
25. septembra 1991. Gorbačov, još uvek predsednik SSSR-a je naložio Bakatinu da prekine međurepubličke veze Komiteta državne bezbednosti SSSR-a.

Ko je bio Vadim Bakatin

Prvi sekretar Kemerovskog oblasnog komiteta KPSS Vadim Bakatin napravio je vrtoglavu karijeru dolaskom na vlast Mihaila Gorbačova. Od instruktora CK KPSS u građevinarstvu 1985. do ministra unutrašnjih poslova SSSR-a 1988. godine! Kažu da se tokom svih godina Vadim Viktorovič žalio kako mu je život bio težak pod sovjetskom vlašću. Prećutao je samo kako je uspeo da uđe u najviši ešalon te „strašne” vlasti i da uljuljka budnost bezbednosnih agencija.
 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Vadim Bakatin, čovek koji je uništio KGB

Službenici KGB-a su u potpunosti platili svoju nepažnju.

U SAD i Velikoj Britaniji, ime Vadima BAKATINA danas zna mnogo više ljudi nego u Rusiji. Za Zapad je on heroj koji je uspeo da uništi KGB u najkraćem mogućem roku. Sam Bakatin se, nakon penzionisanja 1993. godine, iznenada našao među čelnicima privatne britansko-švajcarske kompanije, koja do danas ostvaruje milijarde dolara u transakcijama na postsovjetskoj teritoriji.

Pošto je Sovjetski Savez prestao da postoji od 1991. godine, može se pretpostaviti da je zajedno sa njim nestao i KGB. Zaista, nakon što je zastava srpa i čekića na Kremlju zamenjena trobojkom Ruske Federacije, prvi predsednik te zemlje, Boris Jeljcin, raspustio je agenciju i podelio njene funkcije između raznih drugih delova nove vlade. U stvarnosti, obaveštajni stručnjaci kažu da KGB nikada nije nestao. Umesto toga, kao što špijuni često rade, jednostavno su se pojavili pod imenom FSB, čije reči na ruskom znače Federalna služba bezbednosti.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Grb KGB i Putin

Danas, sa bivšim agentom KGB-a i šefom FSB-a po imenu Vladimir Putin šefom države, čini sve da očuva svetlo ime KGB i povrati veliki deo svog nekadašnjeg dometa i moći.

Posle KGB-a živnuo FSB. Posle Tita –Tito i posle Putina- Putin! Sve je jasno.

AUTOR: Vlastimir Ninin