Pljuvanje po Staljinu
Autor: Glas javnosti
Teško je naći zemlju u svetu koja bi tako strasno kao Rusija pljuvala po sopstvenoj istoriji.
Liberalni deo ruskog društva sa posebnom paranojom tretira doba Staljinove ere i lično Josifa Visarionoviča.
Na mnogo načina je iz inostranstva Rusiji nametnuta mržnja prema staljinskom periodu. Gotovo svaki program radio stanice Radio Sloboda, koju finansira vlada SAD a koja je u Rusiji priznata kao strani agent, miriše na ižvakani duvan američkih kauboja, smrdljivi primer zapadne propagande. Da biste se u to uverili, dovoljno je pogledati na federalnoj televiziji bilo koji program posvećen staljinističkom periodu uz učešće nekog liberala koji tvrdi da poznaje istoriju bolje i od samog Staljina.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Staljin za kormilom Sovjetskog Saveza
NAJVEĆE LAŽI O STALjINU
1.Solženjicin Aleksandar prvo pero američke paranoje.
2.Šta je Staljin radio i gde je bio prvih dana rata?
3. Sitne zlobe srpskih i ruskih plaćenih liberala.
Za vreme Gorbačova počela je kampanja kritike sovjetskog sistema i ljudi koji su stajali na čelu države. U početku su kritikovali eru Brežnjeva, nazvanu "vreme zastoja", zatim su prešli na Hruščovljev primitivizam, a onda je na red došao Staljin.
Zajedno sa dokumentima tog vremena, zasolili su i dela u kojima su Staljinu pripisivana monstruozna zverstva, koja su prevazilazila sva zlodela nacista.
"Deca perestrojke" su zasenila i samog Gebelsa. Lagali su, a i danas lažu, ne pitajući za Boga. Nema veze što nema ni I od istine. Tu je Si-En–En, Bi-Bi-Si i Je-Bi-Si da ti pokažu kako se prave deca. Na vlast su došli avanturisti željni slave i love. Gorbačov i Jeljcin, a uz njih se šlepuju Solženjicin, Jakovljev, Nemcov i.... Ma mnogo ih ima, ko ruski mravi samo da ih ne prebrojavamo.
Svetla se pale, "slobodna Evropa" se gasi, istina se budi.
Solženjicin je knjigu "Arhipelag Gulag" napisao dok je bio u Sjedinjenim Državama bez pristupa sovjetskim arhivama i stoga procenjuje broj žrtava „od oka“. Što više to bolje. Moramo odati počast Aleksandru Isajeviču, koji to iskreno priznaje i ukazuje odakle mu brojevi. Završio je sa 70 miliona represiranih.
Amerikanci, koji su "upokojili" Solženjicina, nisu osporavali ove monstruozne gubitke, pošto je SSSR ocenjen kao imperija zla. Novi režim koji je imao potrebu da SSSR prikaže kao imperiju zla i sve što je napisao u knjizi se smatralo pravom istinom.
Analitički centar CIA je na osnovu demografskih podataka i arhivskih dokumenata, izračunao broj ljudi represiranih u vreme Staljina. Ispostavilo se da je za sve vreme kad je Staljin bio na čelu zemlje streljano 700 hiljada ljudi.
Kakvi zaključci proizilaze iz ovoga?
Broj represiranih u Staljinovom periodu je sto puta manji od onog koji im se pripisuje, što potvrđuje i demografska statistika, prema kojoj se, stanovništvo SSSR-a povećavalo tokom Staljinove vladavine.
Šta je Staljin radio i gde je bio prvih dana rata?
Ovo pitanje su društvu nametnuli Hruščov, Solženjicin i razni pseudo istoričari. Neki autori pišu da je sa izbijanjem rata Staljina obuzela panika, da je pobegao u neki podrum, a zemlja deset dana bila bez rukovodstva.
Šta je Hruščov rekao o Staljinu i početku rata? Šta bi on mogao znati kad u to vreme bio u Kijevu? Laži svuda! Direktno i indirektno, očigledno i prikriveno.
Dostupni su dnevnici dežurnih sekretara Staljinove prijemne sobe. Ovi zapisi se čuvaju u arhivu Predsednika Ruske Federacije. Sa mnogih sačuvanih zapisa odavno je skinuta oznaka tajnosti. Svi posetioci Staljinove kancelarije su upisani u evidenciji sekretara. Sve je zabeleženo, ko je i u koje vreme došao na raport kod Staljina i kada je izašao.
Evo, sve je napisano. Staljin je u Moskvi, radi, prima rukovodstvo zemlje i vojno osoblje. Recenzenti objavljene brošure nisu bilo ko, već istoričari sa akademskom diplomom. Koliko god se zapadna piskarala trudila, Staljin nije paničio, nije se skrivao i nije bio u tajnom klozetu. Staljin je radio i terao druge da rade.
Ko mrzi Staljina mrzi Rusiju. Ova fraza govori sve.
„Obični ljudi više veruju velikim lažima nego malim.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Hruščov optužio Staljina da će srušiti Ameriku
Od izveštaja 20. kongresu N.S. Hruščova, mnogo je otvorenih laži u „razotkrivanju krvavog staljinističkog režima“. Mnogi „ljubitelji istine“ nastavljaju da filuju priče o „krvavoj prošlosti
1. Pre revolucije, Staljin je bio pljačkaš banaka
Ovo je drugi najpopularniji (posle represije) anti-staljinistički mit. Kako se Josif Džugašvili (Staljin) od revolucionara pretvara u običnog zločinca? U mnogim porukama, neki „liberalno orijentisani“ građani ga jednostavno nazivaju -ganster.
Nemoguće je dobiti jasan odgovor na pitanje „koliko je banaka zapravo opljačkao Džugašvili?“ Ima nekoliko tačaka u vezi sa bivšim Tiflisom. Ako je i učestvovao u nečemu što su nazvali eksproprijacija banke onda to nije pljačka banke.
Eksproprijacija nije ekvivalentna pljački banke u kriminalnom smislu. Novac dobijen na taj način nije korišćen za lično bogaćenje, već za revolucionarni pokret. Odakle pare za pravljenje štamparija, proizvodnju novina, letaka?
U periodu 1906-1907, vodio je „eksproprijacije“ (oružane pljačke za „potrebe revolucije“) u Zakavkazju. Prema brojnim istoričarima, Staljin je bio umešan u tzv. „Tiflisku eksproprijaciju“ u leto 1907.).
2. Staljin je uzemljio 10-50-100-150 miliona ljudi u Gulagu
Ovo je generalno najomiljeniji argument antistaljinista. Skoro svi pokušavaju da uteraju desetine ili čak stotine miliona žrtava „krvavog dželata Staljina“. Dozvolite da damo samo dva primera:
Konferencija za štampu Solženjicina u Parizu, 10. aprila 1975. godine.
- Navodite 50–60 miliona mrtvih Rusa, da li je to samo u logorima ili uključujućuje i vojne
gubitke?
- Više od 60 miliona mrtvih su unutrašnji gubici SSSR-a. Ne, ne mislim na rat, mislim na unutrašnje gubitke. Milioni ljudi su umrli od terora i lažnih optužbi – milioni. Oduzeta su im sva prava, čak i prava na ljudsku sahranu. Dugi niz godina su njihova imena bila "izgubljena" iz istorije.
Da ne bi odmah stavili tačke na T, pogledajte sledeću tabelu.
1. februara 1954. godine Sekretaru Centralnog komiteta KPSS, drugu N.S.Hruščovu.
U skladu sa Vašim uputstvima da se preispitaju slučajevi osuđenih za kontrarevolucionarne zločine koi se trenutno nalaze u logorima i zatvorima, saopštavamo: od 1921. godine do danas za kontrarevolucionarne zločine osuđeno je 3.777.380 ljudi, na robijanje u logorima i zatvorima u trajanju od 25 godina i - 2.369.220 na manju kaznu i deportaciju u Sibir - 765.180 ljudi. U potpisu:
Generalni tužilac R. Rudenko
Ministar unutrašnjih poslova S.Kruglov
Ministar pravde K. Goršenin
3. Staljin je 30-ih godina vratio kmetstvo, lišavajući seljake pasoša i time ih faktički vezao za zemlju.
Oni koji govore o „kmetstvu“ nisu razmišljali kako je rukovodstvo zemlje izvršilo industrijsku revoluciju u seljačkoj zemlji? Odakle im radna snaga?
U praksi, ograničenja kretanja seljaka uopšte nisu bila tako stroga kao u teoriji. Gradsko stanovništvo se povećalo sa 40 miliona ljudi 1933. godine na 56 miliona ljudi. 1939. što pokazuje migraciju iz sela u grad. Vredi razumeti da „bez pasoša“ nije „bez dokumenata“. Postojale su lične karte, kolektivne knjižice, uverenja, metrika - dokumenata je bilo dovoljno.
Drugo, valja znati da su seljaci sa dokumentima stalno pristizali u gradove prema svojim potrebama: da nešto prodaju, kupe, posećuju rodbinu itd. Zimi, kada u selu nije bilo posla, mnogi „vezani za zemlju seljaci bez pasoša" dolazili su na honorarni rad u gradove. Važna tačka: pasoš nije bio potreban za posao ili školovanje.
Čistke u "Crvenoj Armiji"
Ideolog Centralnog komiteta KPSS, „predradnik perestrojke“ A. N. Jakovlev govori o 70 hiljada oficira nestalih šezdesetih godina i tvrdi da su svi pobijeni. Rapoport i Geler povećavaju cifru na 100 hiljada, V. Koval tvrdi da je Staljin uništio skoro ceo oficirski kor SSSR-a.
Prema arhivskim dokumentima od 1934. do 1939. godine iz redova Crvene armije otpušteno je 56.785 ljudi. Tokom 1937-1938 otpušteno je još 35.020 ljudi. 19,1% (6.692 lica) je umanjeno prirodnim putem (umrli, otpušteni zbog bolesti, invaliditeta, pijanstva itd.), 27,2% je uhapšeno, 41,9% otpušteno je iz političkih razloga, 11,8% su stranci (Nemci, Finci, Estonci, Poljaci, Litvanci, itd.) otpušteni prema direktivi iz 1938. godine. Tačno 6.650 ljudi je kasnije vraćeno na posao i mogli su da dokažu da su neopravdano otpušteni.
Dosta ih je otpušteno zbog pijanstva. Kao rezultat toga, cifra od oko 40 hiljada ispada tačna, ali ako iz ovih spiskova izuzmemo pijance, umrle, otpuštene zbog bolesti i strance, onda se ona naglo smanjuje. Godine 1937-1938. uhapšeno je 9.579 komandanata, od kojih su 1457. vraćeni činovi. 1938-1939-e. je otpušteno 19.106 ljudi iz političkih razloga, 9.247 ljudi je vraćeno na posao.
Tačan broj represiranih oficira ( nisu svi streljani) 1937-1939. je 8.122 lica i 9.859 otpuštenih iz vojske. Procenjujući razmere represije nad oficirskim korom, podsetimo da je 1939. godine u SSSR-u uvedena „univerzalna regrutacija“ i da se od 1937. do 1941. godine brojnost Crvene armije više nego utrostručila.
Od 1.518.090 ljudi na dan 01.01.1937 do 5.080.977 ljudi 22. juna 1941. godine
4. Staljin je doveo Hitlera na vlast
Najverovatnije je ovaj mit stranog porekla. Evropljani su stavili odgovornost za Drugi svetski rat na SSSR ravnopravno sa Nemačkom. Oni zaboravljaju na svoje predratne flertove sa Hitlerom i da je samo zahvaljujući „garantima Versaja“ i velikodušnim stranim ulaganjima Hitler uspeo da stvori vojsku, koja je potom slomila celu Evropu.
Staljin je doveo Hitlera na vlast i podržao njegov totalitarni režim. Tačka, bez rasprave.
5. Mit da je „fašistički mač“ iskovan u SSSR-u.
Ovaj mit naširoko koristi i lokalna „liberalna javnost“. Ima tu neke istine ali koje. Spominje se feldmaršal Guderijan kao osnivač nemačkih vojnih škola u Rusiji.
SSSR i Nemačka su 20-ih godina organizovali vazduhoplovnu školu u Lipecku i tenkovsku školu u Kazanju, ali Guderijan tamo nije studirao, već je došao sa inspekcijom. Ove škole su osnovane kao deo Versajskog ugovora, prema kojem su Nemačkoj bile zabranjene takve škole na svojoj teritoriji. Tako je SSSR dao svoju teritoriju, a Nemci svoje specijaliste, instruktore i opremu za obuku. Jasno, i Staljin je tu ogrejao ruke jer je dobio na tacni nemačku tehnologiju i nemačku pamet.
Ove škole su postojale do 1933. godine, kada su Hitlerovim dolaskom na vlast uslovi u Versaju pucali po šavovima, a Nemačka je od „garanta Versaja” dobila pravo da organizuje takve škole kod kuće.
6. Posle početka rata, Staljin se sakrio u svojoj dači, čekajući hapšenje.
Ovaj mit seže u čuveni Hruščovljev „izveštaj sa 20. kongresa“. Bilo bi pogrešno ne reći da je posle prvih poraza na frontovima Staljin verovao da je došao kraj. U jednom danu je izjavio:
„Ono što je Lenjin stvorio, sve smo to nepovratno izgubili. Posle ovoga, on dugo vremena nije vodio vojne operacije i uopšte se nije upuštao u posao, a vratio se na čelo tek kada su mu došli neki članovi Politbiroa i rekli da se "takve i takve" mere moraju odmah preduzeti kako bi se popravilo stanje na frontu.
„Stigli smo u Staljinovu daču. Našli su ga u maloj trpezariji kako sedi u stolici. Videvši nas, kao da se stisnuo u stolicu i upitno nas pogledao. Zatim je upitao: „Zašto si došao? Izgledao je oprezno i nekako čudno, a ništa manje čudno nije bilo ni pitanje koje je postavio. Uostalom, on je, i sam morao da nas pozove. Nisam sumnjao, pomislio je da smo došli da ga uhapsimo.
Mikojan A.I. „Tako je bilo“.
Šta se zaista dogodilo?
„Mikojanovi memoari su objavljeni 1999. Godine. Zasnovani su na Mikojanovim diktatima koje je Mikojanov sin Serđo pripremio za objavljivanje. Sami diktati se nalaze u fondu Mikojan u RGASPI. Ispostavilo se da fraza „činilo se da je utonuo u stolicu“ nije bila u diktatima, Staljin je izgledao ne „oprezno“, već „smireno“ i, konačno, fraza „odlučio je da smo došli da ga uhapsimo“ nije u diktatima“.
Rezultat toga je , vidimo, tipičan primer rada destalinizatora tokom borbe protiv „kulta ličnosti“.
A evo šta Žukov piše o prvim danima rata:
„Kažu da se J. V. Staljin u prvoj nedelji rata navodno toliko zbunio da nije mogao ni da održi govor na radiju i da je svoj govor poverio V. M. Molotovu. Ova tvrdnja nije tačna. Naravno, u prvim satima napada Hitlera na Belorusiju Staljin je bio zbunjen. Brzo se vratio u normalu i radio je sa velikom energijom, iako je pokazivao preteranu nervozu, što nas je često izbacivalo iz radnog stanja.”
Da panika i prostracija nisu bili svojstveni Staljinu svedoči i to što nije napustio Moskvu tokom nemačkog napada na grad u jesen 1941. godine. Umesto toga, 7. novembra 1941. vrhovni komandant je bio domaćin legendarne parade na Crvenom trgu, sa koje su vojnici u kolonama krenuli na front da brane prestonicu.
7. "Mi nemamo ratne zarobljenike, samo izdajnike"
Staljin je, nakon što su Nemci zarobili više od 600 hiljada vojnika Crvene armije u blokadi kod Minska i Smolenska u leto 1941. godine, bio uveren da „u Crvenoj armiji nema ratnih zarobljenika, postoje samo izdajnici i izdajnici otadžbine”.
Kao što vidite, delo ima sličnu frazu kao naslov. Međutim, izvor fraze nije naznačen. Dakle, može se tvrditi da ova fraza „u Crvenoj armiji nema ratnih zarobljenika» nije ništa drugo do spektakularan naslov koji su izmislili autori sertifikata, koji u svojim mišljenje, treba da impresionira čitaoca, a pripisano Staljinu .
8. Mit o tome kako Staljin nije potpisao Ženevsku konvenciju, pa su zato zarobljeni vojnici Crvene armije tretirani gore od životinja.
U Ženevskoj konvenciji jasno piše: Zemlje ugovornice će se pridržavati odredbi ove konvencije u svim okolnostima. Ako se u slučaju rata, pokaže da jedna od zaraćenih strana nije potpisnica konvencije, njene odredbe ostaju obavezujuće za sve zaraćene strane koje su potpisale konvenciju.
Ako je Hitlerova Nemačka je potpisala ovu konvenciju, tada je bila u obavezi da ravnopravno tretira ratne zarobljenike bez obzira da li je zaraćena zemlja potpisala ovu konvenciju ili ne. SSSR je ne samo potpisao Ženevsku konvenciju, već je mnogo ranije preuzeo sve obaveze u pogledu postupanja sa ratnim zarobljenicima predviđene Haškom konvencijom iz 1907.
9. Mit da je Staljin prepustio sve ratne zarobljenike „na milost i nemilost sudbini“.
Narodni komesar Molotov je 27. juna 1941. godine u ime cele sovjetske vlade objavio spremnost SSSR-a da prihvati ponudu Međunarodnog crvenog krsta da pruži informacije o ratnim zarobljenicima, ali samo ako i suprotna strana pruži slične podatke o sovjetskim vojnim licima u zarobljeništvu. Prvi uspeh je bila razmena informacija sa Mađarskom i Rumunijom, saveznicima Nemačke.
10. Mitove o ratnim zarobljenicima upotpunjuje mit da je Gulag neizbežno čekao sve ratne zarobljenike koji se vraćaju iz nemačkih koncentracionih logora.
Pre par godina je ovaj liberalni mit razvejao predstavnik Ministarstva odbrane Ruske Federacije, general-major Aleksandar Kirilin, koji je izjavio sledeće:
"Postalo je uobičajeno verovanje da je Staljin, navodno, naredio da se svi ratni zarobljenici smatraju izdajnicima, a njihove porodice represivne. Nikada nisam video takve dokumente. Od milion i 832. hiljade sovjetskih vojnika koji su se vratili iz zarobljeništva, 333.400 ljudi je osuđeno za saradnju sa Nemcima.
„Da, bila je totalna provera, bilo je filterskih punktova i kampova gde su ljudi proveravani, ali niko nije namerno uništavao ratne zarobljenike.”
Pod uticajem zapadne propagande i uz aktivno učešće domaćih liberalnih istoričara i publicista, u javnosti se formirale ideje o Staljinu i staljinističkoj eri koje nisu odgovarale stvarnosti.
U ovom članku ćemo pogledati nekoliko uobičajenih mitova.
Razlozi za represiju
Mnogi liberali se ne trude da analiziraju razloge za represije, objašnjavajući ih jednostavno kao Staljinovu krvoločnost. Žrtve represije broje se u desetinama miliona.
2017. godine, komentarišući sociološko istraživanje Centra Levada (leglo liberala - avanturista ,označeno kao strani agent), prema kojem je Josif Staljin bio najgora ličnost svih vremena i naroda, novinar Nikolaj Svanidze je rekao:
"Predstavnici Komunističke partije Ruske Federacije mogu da polažu cveće koliko hoće, ali to ne sprečava Staljina da bude krvavi manijak koji je uništio desetine miliona svojih sugrađana."
Obzirom na prisustvo dela stanovništva nelojalnog postojećoj vlasti i činjenicu da jačanje SSSR nije bilo u interesu Zapada, zaključujemo da je špijuna, i diverzanata svakako bilo. U doba Gorbačovljeve perestrojke pojavilo se mnogo novinarskih materijala razotkrivajućeg karaktera. U javnosti se formirao mit o ogromnim razmerama represija 1930-ih. Kao i u gornjoj izjavi Svanidzea, radilo se o desetinama miliona žrtava.
Međutim, dostupni dokumenti pokazuju da su razmere „staljinističkih represija“ deset puta preuveličane u liberalnoj štampi.
Na primer, u pripremljenom za N.S. Hruščov 1954. godine, sertifikat Ministarstva unutrašnjih poslova sadrži konkretne brojke. Navodi se da je u periodu 1921-1954, za period od 23 godine, 3.777.380 ljudi osuđeno za kontrarevolucionarne zločine od strane Kolegijuma NKVD. Brojke su znatne, ali ne odgovaraju mitovima o razmerama represije u SSSR-u, nastalim pod uticajem zapadne propagande i sa njom saglasnih izjava ruskih publicista o navodnim desetinama miliona Staljinovih žrtava.
Velike laži Nikite Hruščova
"Mora se reći da je Staljin planirao (vojne) operacije na zemaljskoj kugli. Da, drugovi, on će uzeti globus i pokazati na njemu liniju fronta."
Ove reči su izmišljene. Postoje i dokumenti i memoari koji odražavaju kako je Josif Staljin izveštavan o situaciji na frontovima. Postoje čak i podaci o razmerama mapa koje su korišćene kada se razgovaralo o vojnim operacijama sa glavnokomandujućim.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Nikita Hruščov
U naletu izmišljotina , Nikita Hruščov je želeo da pokaže Staljina kao potpunog laika u vojnim poslovima.
U stvarnosti, Staljin, koji je prošao kroz građanski rat, bio je sofisticirani vojskovođa. Učestvovao je u planiranju bitaka kod Staljingrada i Kurske duge. Uz direktno učešće Staljina, razvijene su ofanzivne operacije koje su dale odlučujući doprinos pobedi nad nacistima. U čast Vrhovnog komandanta, ove operacije su zajednički nazvane „deset staljinskih udara“.
Za razliku od citata iz Hruščova postoje brojne izjave vojskovođa sa pozitivnom ocenom Josifa Staljina kao vrhovnog komandanta u Velikom otadžbinskom ratu.
Maršal G.K. Žukov:
Staljin je razumeo strateška pitanja od samog početka rata. Njegova inteligencija i talenat su mu omogućili da tokom rata ovlada operativnom veštinom ponekad i bolje od svojih potčinjenih. Istovremeno, u nizu slučajeva nalazio je zanimljiva operativna rešenja.
Kao vojskovođa I.V. Staljina sam detaljno proučio, pošto sam sa njim prošao ceo rat. I.V. Staljin je savladao pitanja frontovskih operacija i rukovodio ih sa punim poznavanjem
materije. Bez sumnje, bio je dostojan vrhovni komandant.
Još se plaše Josifa Staljina
Pobeda nad skoro celom Evropom u Velikom otadžbinskom ratu povezana je sa imenom Staljina. Ovu pobedu obezbedila je, između ostalog, industrijalizacija koju je sproveo Staljin 1930-ih. Ekonomsko čudo brze obnove sovjetske ekonomije u posleratnim godinama povezano je sa imenom Staljina.
Valja ponoviti udžbeničke činjenice da je SSSR prvi poslao čoveka u svemir, pobedio nezaposlenost, prvi napravio termonuklearnu bombu, stvorio najefikasniji obrazovni sistem, uveo besplatnu medicinu za sve segmente građana. Ceo svet je računao sa Sovjetskim Savezom, jer je bio jedan od centara svetske politike.
Simboli ovog ekonomskog čuda bili su lansiranje prvog veštačkog Zemljinog satelita u istoriji čovečanstva 4. oktobra 1957. godine i prvi ljudski let u svemir, koji se dogodio 12. aprila 1961. godine.
Zahvaljujući Staljinu, Sovjetski Savez je postao supersila. Očigledno, uspesi SSSR-a nisu bili deo planova zapadnih država. Upravo Staljinova pozitivna uloga u istoriji ruske države objašnjava širenje klevetničkih mitova o njemu od strane neprijatelja Rusije.
Na kraju krajeva, konsolidacija ruskog društva oko figure snažnog lidera, koja bi mogla dovesti do veće moći Rusije, nije uključena u planove ruskih nedavnih partnera. Izgleda da se i dalje plaše Staljina.
Otkuda neverovatna ljubav naroda prema vođi Staljinu koga nema već 70 godina?
O tome u sledećem nastavku pod naslovom »dole komunizam- živeo Staljin.
AUTOR: Vlastimir Ninin
SKINI APLIKACIJU
.png)
