ALEKSANDAR PROHANOV, PRVO PERO RUSIJE: Šta sanjaju Rusi

Religiju pravde ispovedaju ljudi koji svoju budućnost vide u Ruskom snu. Srbijo mila, upoznaj najvećeg od Velikih, šampiona ruske reči, Aleksandra Prohanova. Pisac, izdavač patriotskih novina "Denj i Zavtra", ideolog ruske pravde, sudija političkim avanturistima Gorbačovu i Jeljcinu, savest Rusije.

Malo ljudi zna da je ostareli Prohanov ideolog, a delimično i organizator ruskog bunta u Donjecku. Ruski paravoz je pokrenut iz redakcije
"gazete Zavtra" iz jedne od dve sobe u zgradi "Saveza pisaca Rusije" što se ušuškala na Komsomolskom prospektu br 13. Detalji se ne dele novinama i znatižnjljnim analitičarima po beogradskim kafanama. Aleksandar Andrejević Prohanov je iz redakcije "Gazeta Zavtra" obučio i liferovao u Donjeck Igora Streljkova i Aleksandra Borodaja da budu prva vlast u slobodnom Donjecku. To je sve o Prohanovu za danas.

Autorski tekst Aleksandra Prohanova:

Tajkunska Rusija je nemoćna da pobedi tajkunski Zapad. Fridman i Aven, Deripaska i Prohorov nisu ništa drugo do dlake na Rotšildovom pubisu. Pasternak greši da „vi sami ne treba da razlikujete poraz od pobede“. Mora, jer između pobede i poraza postoji izdaja. Nemoguće je govoriti o nemačkom fašizmu bez pominjanja Hitlera. Nemoguće je govoriti o pobedi sovjetskog naroda nad fašizmom bez pominjanja Staljina. Dok se vodi pravedni rat za obnovu pocepanih ruskih prostora, za ujedinjenje raščlanjenog ruskog naroda, nemoguće je da krivac ove tragedije Gorbačov ima državnu sahranu.

IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov 

Ne možete proliti rusku krv boreći se za ruski svet i sačuvati "Jeljcin centar" kao neprikosnoveni hram liberalizma. Ruska propaganda manipuliše javnom svešću kao pneumatski čekić sa zlatnim satom. Oštećenje oklopa tenka osuđuje tenk na lomaču. Oštećenje baruta osuđuje top na prazan hitac. Oštećenje elektronskog sistema za navođenje osuđuje hipersoničnu raketu na promašaj.

Korupcija u ideologiji gura svest zaraćenog naroda u ludilo. Rusija je stavljena u kovčeg 1991. godine, ali ne onaj kristalni, fantastični koji se ljulja na
zlatnim lancima na azurnom nebu. Naša Rusija je položena ne kao zaspala princeza - u bisernom kavezu i u čudesnoj lepoj odeći. Bačena je u drveni kovčeg, svučena, silovana, počupane kose i izvaljenih očiju, sa mnogo modrica i posekotina. Ležala je u kovčegu u dubokoj nesvesti, a liberalno pleme je plesalo na poklopcu trule jasike.

Ruske bajke se ostvaruju. Rusija se probudila u grobu. Otadžbinu nije probudio oduševljeni poljubac zaljubljenog princa. Poljubac koji je probudio Rusiju bio je huk raketa, gradske vatre i jecaji udovica. Rusija se probudila i pomerila poklopac kovčega, klevetnici i silovatelji su odleteli i pobegli.

Rusija se diže iz kovčega u krpama, teško dišući. Njen izlazak iz groba naziva se specijalnom vojnom operacijom - obredom ruskog vaskrsenja.
Odjednom se pojavila volja za ruskom ideologijom. Po naređenju Kremlja, svi počinju zajedno da je traže. Umni starci se okupljaju za okruglim stolovima a studenti kupiju zadatak da razviju ideologiju nove Rusije. Novu ideologiju izmišljaju intelektualni virtuozi u zatvorenim klubovima i društvima.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov 

Ideologiju ne možete isisati iz vazduha, ne može se sastaviti od besmislenih fragmenata. Ideologija se može naslutiti. Moramo čuti šta je narod sanjao u proteklim vekovima kroz usta svojih bogootkrivenih proroka i pesnika. Ustima paganskih dobročinitelja i pripovedača, u spisima velikih pravoslavnih mistika, u učenju ruskih kosmičara, u vatrenim tvorevinama ruskih literata, u delima boljševika živeo je isti san, ista divna slika. Obučen u svoje odežde, ostao je isti san o pravednom, dobrom, moćnom i prosperitetnom kraljevstvu, gde nema nasilja, ugnjetavanja jakih nad slabim, bogatih nad siromašnim, gde su ljudi jedni drugima kao apostoli, gde su čovek i zver, mašine koje je napravio čovek i božanska priroda u harmoniji.

Ruski narod je hiljadama godina težio ovom snu. Ovaj san je duboka ideologija ruskog naroda. Carstvo nebesko, bajno, zanosno, dato nam je kao freska na zidu crkve, to je ideologija Ruske Države, koja danas vaskrsava u vatri ukrajinskog rata.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov (LEVO) i poznati bajker Saša Hirurg

Suština ove ideologije je pravda, jer je Carstvo Nebesko , Carstvo pravde, gde se poriče najstrašnija zemaljska nepravda – smrt. Pošteno je izbaviti građane Donbasa iz ropstva i istrebljenja. Pravedno je ujedinjenje raščlanjenog i rastrzanog ruskog naroda. Poštena je borba Rusije sa Zapadom, sa tom palatom zla. Religiju pravde ispovedaju svi ljudi koji svoju budućnost vide u Ruskom snu. Ovaj san se ostvaruje pobedom na bojnom polju, pobeda u trudu i umetnosti, pobeda u pravednom svetskom poretku, odakle su izbačeni nepravda i tama.

Vrednosti ruskog sna su svete. Borba za ove vrednosti je sveta borba. Ideologija ruskog sna, ranjenog snagom raznesenog Mariupolja, opranog krvlju Limana, zasićenog gorčinom Hersona ostavljenog bez borbe, ova ideologija će činiti osnovu novog posleratnog ruskog društva sa svojim parlamentom, vojskom, gradovima, železnicom, velikim arktičkim projektom i svemirskom smelošću. Svemir nije samo Brunovsko kretanje galaksija, ne samo rađanje i smrt sazvežđa, već i kontejner božanske harmonije.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Aleksandar Prohanov (LEVO) i Eduard Limonov

Otvorio se ponor pun zvezda.

Zvezde nemaju broj, uzviknuo je ruski vidoviti Lomonosov.

„Ja sam Rus, kakvo zadovoljstvo!“ - uzviknuo je pobednički Suvorov.

„Pijmo za otadžbinu, pijmo za Staljina! - peva se u pobedničkoj pesmi.

I ponavljam za svima:

Rusijo, Rus, slava tebi, slava!
U tvojim očima je lazura nebeskih sfera.
I odsjaj plavog debla,
I suze beskrajnih gubitaka

Preveo Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU