ŠOK ISPOVEST MAJKE KOJA JE GREŠKOM LEKARA RODILA DETE SA TEŠKIM OŠTEĆENJEM MOZGA

GAJI BEBU OD 20 GODINA I 60 KILA, KOJA NE HODA, NE GOVORI, NE PIŠKI NITI KAKI SAMA!

Jelena Žilić (44) iz Martinaca nadomak Sremske Mitrovice, koja se porodila 2004. godine odlučila je da obelodani svoje gorko iskustvo. Ona kaže da je na porođaj otišla zdrava i vesela jer je trebalo da rodi svoje prvo dete, ali da joj je trauma koju je doživela zauvek promenila život! Greškom ginekologa dr Dragana Malobabića rodila je sina Luku sa teškim oštećenjem mozga zbog čega ne može da hoda niti da govori, nema nijedan refleks, ima epileptične napade i gotovo svakodnevno mu život visi o koncu jer ne može da proguta čak ni sopstvenu pljuvačku.

Jeleni se neposredno posle porođaja raspao brak. Muž joj je okrenuo leđa kad joj je bilo najteže i ostavio je sa hendikepiranim sinom, o kome brine uz pomoć svojih roditelja. Ona se posle 20 godina muke odlučila da obelodani kako njen sin provodi vreme tokom dana i da pokaže da ga hrani uz pomoć špriceva kojima mu pasiranu hranu ubrizgava kroz stomu (hirurški izveden otvor na stomaku) direktno u želudac.

Jedini razlog zbog kojeg se javno eksponira jeste borba za usvajanje Zakona roditelj – negovatelj. Zbog toga je pristala da obelodani kako nepokretnog sina presvlači, hrani, daje mu terapiju, kako izgledaju njegova vežbaonica, pomagala i sprave neophodne za svakodnevno funkcionisanje, počev od invalidskih kolica, kreveta za presvlačenje, stolice za hranjenje do sprave za vertikalizaciju, uz pomoć koje može da stoji i vežba sa negovateljicom.
 

- Dete ima svoja primanja, invalidninu od 38.000 dinara mesečno i dečiji dodatak od 7.200 dinara. Međutim, ja kao biloški roditelj nemam ništa! Ne mogu da privređujem, da se zaposlim jer moram da brinem o njemu 24 sata dnevno. Jedina pomoć koju imam su dolasci negovateljica, od po dva sata, koje plaća Grad Sremska Mitrovica.

Javila mi se jedna majka iz Hrvatske koja ima dete kao ja. Kod njih je usvojen Zakon roditelj – negovatelj, tako da ona prima platu od 995 evra mesečno i ide joj radni staž, dok njeno dete prima invalidninu od 350 evra mesečno. Roditelji, kao ja u Srbiji nisu izjednačeni čak ni sa roditeljima – hraniteljima, koji uglavnom brinu o zdravoj deci, retko ko od njih prihvati bolesno dete. Za razliku od nas, oni imaju platu i staž. Imam dete najtežeg stepena invaliditeta i moram da očistim kuću, operem veš, skuvam ručak, naložim vatru. Moram da brinem čime ću da kupim drva da ogrejem kuću. Uz pomoć svojih roditelja penzionera uspevam da opstanem i molim Boga da poživim što duže da mogu da brinem o sinu. Uz mene je trenutno samo jedna majka iz Siriga, koja ima sličan problem, kao i Ana Pejić, predsednik Udruženja nestalih beba Vojvodine. Ostali roditelji za sada ne žele da se eksponiraju - ističe Jelena Žilić i otkriva da se i ona trgla zahvaljujući Ani Pejić, i poručuje roditeljima koji su u sličnoj situaciji kao ona da joj se pridruže jer Zakon roditelj – negovatelj neće biti donet samo za nju, već za sve njih.         

Jelena tvrdi da je dr Malobabić neposredno posle njenog porođaja kazao njenim roditeljima i bivšem mužu „da će sve biti u redu“.

- Kad je izašao pred njih sa njega je lio znoj i rekao im je: „Nemojte se brinuti, biće to dobro. Ja imam blizance, i oni su se tako nagutali plodove vode, ali su nadošli“. To su bile njegove reči, ali je mojim roditeljima bilo jasno da nešto nije u redu jer se on tresao. Mislim da je on dobro znao šta je uradio, jer su dete morali da reanimiraju. Rođen je bez plača i bez refleksa. Istiskivao mi je dete na silu, na isti način kao što je dr Marko Maksimović porađao Maricu iz Šida. Gurao je dete laktovima zbog čega sam imala nagnječenje rebara kao i ona. Dete se zaglavilo u porođajnom kanalu i na kraju ga je izvukao vakumom. Glava mu je bila u obliku kruške, puna hematoma. Rođen je sa teškim oštećenjem mozga usled čega je dobio konvulzije, a epileptične napade ima i dan-danas. Ja imam bebu, koja sada ima 20 godina, skoro 60 kila i dugačka je 160 centimetara. On je na Institutu za neonatologiju sondiran od prve sekunde, što govori da ima oštećenje mozga najtežeg mogućeg stepena. Nisam ga ni jedan jedini put podojila, a medicinske sestre su mi u Sremskoj Mitrovici podvezivale grudi i davale mi ampule za zaustavljanje mleka. Sada se hrani preko stome jer ne može da guta niti da žvaće. Moje dete ne može samostalno ni da piški ni da kaki! Bez stimulacije bešike ne može da piški… - kaže majka koja se lavovskom snagom bori za usvajanje novog zakona i dodaje da se sa dr Malobabićem srela oči u oči 15 godina posle porođaja.

- Videla sam ga kada sam vodila Luku u bolnicu. Pred direktorom bolnice, tada je na toj funkciji bio Živko Vrcelj, pitala sam ga: „Šta si mi uradio Dragane?! Dobro znaš šta si uradio i da Luka nije smeo tako da prođe!“ Nisam ga vređala, niti podizala ton, ali je on samo ćutao. Svedok mi je njegova sekretarica – prepričava brižna majka i poručuje da će dati sve od sebe da roditelji koji ne mogu da rade zbog dece sa teškim invaliditetom dobiju platu, radni staž i penziju.

SKINI APLIKACIJU