Radnici u fabrikama stranih investitora širom juga Srbije suočavaju se sa gubitkom poslova

Dok se u javnosti pominju brojke od po nekoliko stotina otkaza, iz nekih fabrika potvrđuju da otpuštaju radnike zbog smanjenog obima posla, a iz nekih tvrde da odluke donose "na individualnoj bazi".

"Pljušte otkazi" - kažu neki od radnika. Ima i otpuštanja, ali ono što zapravo "pljušti" jeste neprodužavanje mesečnih ugovora zaposlenima koji su primljeni na određeno vreme.

- U Juri u Leskovcu ne produžavaju ugovore ljudima koji su bili na određeno vreme. To se dešava prošlog i ovog meseca. Slično je i u Juri u Nišu. Neki projekti su stali. Imam saznanja da treba od maja da krenu neki projekti. Obrazloženje je uglavnom da trenutno nema posla i potrebe za radnom snagom. Da li je to istina, samo oni znaju - navodi Predrag Stojanović iz Samostalnog sindikata metalaca u Juri.

Godinama unazad, u Aptivu u Leskovcu postoji praksa neprodužavanja ugovora onima koji nisu zaposleni za stalno, kaže Marko Todorović iz Samostalnog sindikata u toj fabrici i dodaje da mnogi i sami daju otkaze, jer nisu zadovoljni uslovima rada.

- Prave oni neku selekciju, ali ljudi stalno odlaze. Kako je krenula kriza sa manjkom posla, a mi radimo za Mercedes, smanjuje se posao. Radimo po 2-3 dana, konstantno imamo ljude na plaćenom odsustvu. Treba sačuvati ljude i premostiti sada ovaj period dok ne dođe neki novi projekat za Volksvagen - ističe Todorović.

Na neprodužavanja ugovora žale se i radnici Leonija u Nišu i Prokuplju, Džonsona u Nišu, kao i Elrada i Grunera u Vlasotincu.

- Što se tiče neprodužavanja ugovora, niko nikom ne može da pomogne. Država je digla ruke od radnika i porobila ga. Znamo kakav je zakon donet 2014. u korist poslodavaca. Prava radnika su minimalna. Uskraćena su i prava koja ima u vezi sa državnim praznicima, jer poslodavac može da traži od njega da radi ako je potrebno, a poslodavci to vešto koriste. Borimo se kroz sindikate na različite načine. Sramota države je što porodilje koje se vrate sa bolovanja i imaju uslove da dobiju na neodređeno dobiju zamenski ugovor. Ima žena koje rade 4-5 godina, ali nemaju za stalno. Sa druge strane, pričaju kako im je natalitet jako bitan - priča Stojanović.

Iz Grunera u Vlasotincu potvrđuju da su otpustili "određeni broj" radnika, ali ne preciziraju koliko. To je, kažu, za dobrobit kompanije i zaposlenih koji ostaju, ali i zarad usklađivanja broja zaposlenih sa potrebama kupaca.

- Veoma nam je žao što se dešavaju ove nemile stvari, pogotovo sa ljudima koji rade u kompaniji već više od 15 godina. Za sada, pa do kraja godine, preduzeće ima stabilan izvoz sa brojem zaposlenih koji je trenutno uposlen. Očekujemo uposlenje stručnog kadra koji će se baviti radom na kontinuiranom unapređenju proizvodnje i uvođenjem novih tehnologija za naše nove projekte - navode iz Grunera.

Očekuju, dodaju, i povratak onih koji su bili "nemilo" obuhvaćeni krizom koja je pogodila automobilski sektor i tvrde da dalja otpuštanja ne planiraju.

Iz Elrada navode da su u prvoj polovini prošle godine otpustili 40 radnika zbog pada broja porudžbina kupaca i da su primorani da smanje broj radnika za još 25, jer ne mogu da zadrže sve zaposlene zato što pokazatelji poslovanja nisu na tom nivou da mogu da imaju toliko radnika.

- Mi smo društveno odgovorna kompanija koja u svim svojim sferama poslovanja primenjuje principe društvene odgovornosti i kao takva smo transparentno i u skladu sa Zakonom sproveli postupak utvrđivanja viška i spremni smo da svojim zaposlenima koji trpe negativan efekat ovog postupka pružimo svu moguću podršku - poručuju iz Elrada.

Foto: freepik

Iz Leonija, sa druge strane, ističu da čak imaju otvorene pozicije u različitim sektorima i da zapošljavaju radnike, a da neprodužetak ugovora onima koji rade na određeno može da se desi iz brojnih razloga, a ne zbog viška zaposlenih.

- Podvlačimo da se takve odluke donose na individualnoj bazi i zavise od različitih faktora, uključujući ispunjenje ugovornih obaveza od strane zaposlenog/zaposlene, evaluacije njegovih/njenih performansi i usklađenost sa organizacionim ciljevima. Važno je naglasiti da su ove odluke isključivo u vezi sa konkretnim pojedincem i ni na koji način nisu u vezi sa bilo kakvim restruktuiranjem - odgovaraju iz kompanije Leoni.

Južne vesti nezvanično saznaju da je do smanjenog obima posla došlo i u Džonsonu u Nišu i da oko 20 ugovora ističe u martu ove godine.

Međutim, zvaničnog odgovora te kompanije još nema, kao i odgovora Jure i Aptiva.

Predstavnici vlasti u Srbiji često se hvale otvaranjem fabrika stranih investitora, ali retko se "pohvale" time koliko građane to zapravo košta.

Prema podacima Komisije za kontrolu državne pomoći, Gruneru je samo 2019. godine Opština Vlasotince dala bez naknade građevinsko zemljište vrednosti od 87.466 EUR, a država 800.000 EUR. Sve to u zamenu za 200 radnih mesta i za plate više od prosečnih u toj opštini.

Jura u Leskovcu je, između ostalog, 2016. godine dobila 951.506 EUR za 500 novih radnih mesta.

Komisija te godine odlučuje da i Leoni dobije ukupno više od 44 mil EUR za zapošljavanje novih radnika, za izgradnju i opremanje pogona u Prokuplju i Doljevcu i za automobile.

Dve godine nakon otvaranja u Nišu, Džonson dobija državnu pomoć od 19,2 mil EUR za proširenje pogona. Za otvaranje pogona u Leskovcu, Aptiv dobija 123.952.299 EUR, uz obavezu da zaposli 2.000 ljudi.

Glas javnosti /E05S