ŠTA KAŽE STATISTIKA O POLOVIMA U SRBIJI? Žene u Srbiji obrazovanije i manje plaćene, muškarci više zaposleni i žive kraće
Autor: Glas javnosti
Žene u Srbiji žive u proseku pet godina duže od muškaraca, obrazovanije su, ali i manje plaćene, imaju nižu penziju, mnogo manje ih je među funkcionerima i rukovodiocima, a znatno više među žrtvama porodičnog nasilja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Na osnovu podataka o procenjenom broju stanovnika za 2022. godinu, prosečna starost žena je 45,2 a muškaraca 42,4 godine. U poređenju sa podacima iz 2015. godine, prosečna starost i žena i muškaraca povećana je za 1,1 godinu.
Očekivano trajanje života za 2022. godinu za žene iznosi 78,1 godinu, a za muškarce 73,0 godine.
Skoro dva puta je više muškaraca nego žena koji umru u starosnoj dobi od 30 do 59 godina, i to uglavnom od bolesti krvotoka i tumora, dok usled saobraćajnih povreda umire 3,5 puta više muškaraca nego žena.
Prema podacima za 2022. godinu, tri puta više muškaraca nego žena izvršilo je samoubistvo.
Više ili visoko obrazovanje steklo je 24 odsto od ukupnog broja žena starijih od 15 godina, dok je kod muškaraca u istoj starosnoj grupi udeo visokoobrazovanih niži – 20,7 odsto.
Visoke škole, akademije i fakultete više upisuju i završavaju žene, pa je tako prema podacima za 2022. godinu udeo žena među upisanim studentima 59 odsto, a među diplomiranim 61 odsto.
Istovremeno, nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca (71 odsto prema 29 odsto), a više od polovine nepismenih žena ima 65 i više godina.
Stopa zaposlenosti žena iznosi 43,2 odsto, što je za 14,7 odsto manje od stope zaposlenosti muškaraca (57,9 odsto), dok su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto. Taj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi.
Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca.
Žene ništa bolje ne prolaze i kada se penzionišu, jer, u proseku, primaju penziju koja je 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca.
Zbog nasilja u porodici osuđeno 147 žena i 1.874 muškarcaRazlika među polovima najuočljivija je kod osuđenih za najteža krivična dela, ubistvo i teško ubistvo. U 2022. godini pravnosnažno su osuđene tri žene i 70 muškaraca. U istoj godini, za krivično delo nasilje u porodici pravnosnažno je osuđeno 147 žena i 1.874 muškarca.
Žrtve nasilja u porodici u 79 odsto slučajeva su žene, a u 21 odsto muškarci.
Iako je od 2017. godine na čelu republičke vlade žena, među funkcionerima, zakonodavcima i rukovodiocima je 65 odsto muškaraca. Svega 13,3 odsto žena su predsednice opština ili gradonačelnice, a 37,6 odsto odbornice u skupštinama opština i gradova.
Muškarci i žene su znatno ravnopravniji kad je reč o funkcijama u tužilaštvu. U svim javnim tužilaštvima u 2022. godini 48,7 odsto javnih tužilaca bile su žene, a 51,3 odsto muškarci. Žene su najzastupljenije u višim javnim tužilaštvima sa 45,5 odsto i osnovnim javnim tužilaštvima sa 47,8 odsto, i kao zamenici u osnovnim javnim tužilaštvima sa 64,2 odsto.
Od ukupnog broja zamenika javnih tužilaca 60,2 odsto su žene, a 39,8 odsto su muškarci. Žene zamenici javnih tužilaca su u najmanjem procentu zastupljene u Tužilaštvu za organizovani kriminal (30 odsto), dok su muškarci u najmanjem procentu zastupljeni kao zamenici u osnovnim javnim tužilaštvima (35,8 odsto).
Među sudijama, pak, dominiraju žene, pa je tako u sudovima opšte nadležnosti u 2022. godini bilo 70,5 odsto žena sudija, dok su 29,5 odsto muškarci. Najveći udeo žena je u Vrhovnom kasacionom sudu (77,5 odsto).
U sudovima posebne nadležnosti 76,5 odsto sudija su žene, a 23,5 odsto su muškarci. Najviši procenat žena je u Prekršajnom apelacionom i u Upravnom sudu sa po 86,5 odsto, dok je u istim sudovima procenat muškaraca najniži (13,5 odsto).
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
