KAKO RECIKLIRATI PAMUK? Evrnu ima rešenje za 92 miliona tona tekstilnog otpada
Autor: Glas javnosti
Tekstilni otpad postaje sve ozbiljniji problem jer većina odeće završava na deponiji, dok se manji procenat reciklira i koristi za proizvode nižeg kvaliteta, poput prostirki i izolacionog materijala. Zanemarljiv je procenat odeće od koje će recikliranjem nastati nova odeća, ali jedan startap tvrdi da može da promeni neslavnu statistiku.
Startap sa sedištem u Sijetlu, Evrnu, razvio je Nucycl, vlakno regenerisano iz tekstilnog otpada. Ovo vlakno se od drugih metoda recikliranja tkanina razlikuje po tome što je nova tkanina jednakog ili čak višeg kvaliteta od originalne.
Startap planira izgradnju postrojenja za recikliranje pamuka u Severnoj Karolini. Postrojenje, koje će uglavnom koristiti obnovljivu energiju i imati kapacitet da godišnje proizvodi 80.000 majica od reciklirane pamučne odeće, trebalo bi da bude u pogonu do sredine 2024. godine.
- Nucycl se izdvaja od drugih metoda recikliranja tkanina jer stvara nove tkanine jednakog, ili čak višeg kvaliteta od originalnih nekorišćenih vlakana. Ova izuzetna karakteristika pruža tekstilnoj industriji alternativu bez žrtvovanja performansi - izjavila je osnivačica startapa Stejsi Flin.
Evrnu sarađuje sa britanskim modnim i tekstilnim inovatorom Pangaia kako bi stvorio recikliranu odeću od džinsa - jedne od najtežih verzija pamuka za recikliranje.
92 miliona tona tekstila na deponijama svake godine
Tehnologija kompanije Evrnu rešava ključnu prepreku ka održivosti u tekstilnoj industriji: recikliranje tekstila danas je gotovo nepostojeće. Prema podacima organizacije TheRoundup, svet godišnje proizvede 80-100 milijardi novih odevnih predmeta, a istovremeno se stvori 92 miliona tona tekstilnog otpada. Najviše otpada proizvodi Kina (20 miliona), a vicešampion je SAD (17 miliona tona). Čak 87% materijala završiće u spalionicama ili na deponijama, dok se samo 1% reciklira u novu odeću. Najveći deo se reciklira na niži nivo - seče se i koristi za prostirke, izolaciju i druge proizvode nižeg kvaliteta.
Stvaranje komercijalno održive cirkularne ekonomije za pamuk značajno bi smanjilo uticaj koji industrija pamuka ima na planetu. Godišnje se proizvede preko 25 miliona tona pamuka širom sveta. Procesiranje i proizvodnja pamuka zahteva velike količine vode: oko 10.000 litara vode za kilogram pamuka. Ova kultura takođe degradira kvalitet zemlje i povećava zagađenje i emisije ugljenika iz proizvodnje i upotrebe đubriva i pesticida.
Najveći proizvođači pamuka su Indija (6,2 miliona tona), Kina (6,2 miliona tona) i SAD (3,6 miliona tona). Evropska komisija je predložila pravila o proširenoj odgovornosti proizvođača (EPR), gde proizvođač mora preuzeti odgovornost za ceo životni ciklus svojih proizvoda, uključujući otpad koji generišu. EPR takse će se koristiti za finansiranje prikupljanja i recikliranja. Pet država u SAD-u je usvojilo EPR zakone, uglavnom usmerene na ambalažu.
- U Sjedinjenim Američkim Državama, godišnje deponujemo i spaljujemo oko 90 miliona tona tekstila. Pravimo puno novih materijala - ulažemo energiju, hemikalije i vodu u njih i jednostavno ih bacamo. Ako želimo da pređemo na cirkularne sisteme recikliranja tekstila, moramo imati ceo sistem na mestu - rekla je Karla Magrader, osnivačica neprofitne organizacije Accelerating Circularity.
Postupak recikliranja pamuka
Stejsi Flin, osnivačica i izvršna direktorka Evrnua, počela je istraživanje procesa recikliranja pamuka 2011. godine nakon što joj je putovanje u Kinu otvorilo oči o ekološkoj šteti koju prouzrokuje tekstilna industrija.
Tokom studija u oblasti održivih sistema na Univerzitetu Pinčot u državi Vašington, Flin je isekla staru koledž majicu, rastvorila je u hemijskom rastvoru, a zatim, pomoću šprica, ubrizgala rastvor u kupku sumporne kiseline, koja je ponovo pretvorila rastopljeni pamuk u nove niti. To je bio prvi prototip procesa koji se sada naziva Nucycle.
Patentirani sistem mehanički i hemijski redukuje čvrst pamuk u pulpu, a zatim ga rekonstruiše u vlakna za nove odevne predmete. Odeća se prvo razdvaja pomoću mašine za klasifikaciju kako bi se izabrala ona koja je najbliže 100% pamuku - ostatak se odbacuje za tradicionalno recikliranje nižeg nivoa.
Krajnji rezultat je, prema tvrdnjama Evrnua, premijum tkanina napravljena od potpuno recikliranog pamuka koja se ponaša poput prvobitnog pamuka - i sama je 100% reciklabilna.
Jeftin proizvod previše košta
Evrnu sarađuje sa kompanijom Pangaia na izradi džins jakne napravljene potpuno od recikliranog pamuka. Pangaia prodaje dukseve, jakne, cipele i majice napravljene od sopstvenih održivih alternativa uključujući alge, eukaliptus i grožđe.
Pangaia je želela proizvod koji je napravljen od 100 odsto recikliranog materijala i koji može biti 100 odsto reciklabilan. Dizajneri su odabrali džins, jedan od najkomplikovanijih i najteže recikliranih tekstila, uglavnom zbog procesa bojenja.
Saradnja je rezultirala sa 20 Renu džins jakni koje su prodavane po ceni od 400 USD, ceni za koju Flin priznaje da je visoka. Industrija odeće, kaže ona, decenijama je spuštala cene.
- Jeftin proizvod previše košta Zemlju. Mi kao građani moramo platiti činjenicu da ne uzimamo u obzir troškove štete prirodnim resursima ili ljudima – rekla je Flin.
Glas javnosti/ R07S
SKINI APLIKACIJU
.png)
