ISKRENI PRIJATELJ SRBA: Lukašenko je posetio našu zemlju u jeku NATO agresije, iako mu niko nije garantovao bezbednost

U aprilu 1999. godine, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko posetio je Beograd na poziv predsednika Slobodana Miloševića. Zanimljivo, da predstavnici NATO nisu garantovali bezbednost Lukašenku .

Avion predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u 9.00 po moskovskom vremenu krenuo je za Jugoslaviju, uprkos tome što je rukovodstvo NATO-a obavestilo beloruskog lidera o nepoželjnosti njegovog putovanja u Beograd samo nekoliko minuta pre polaska.

Lukašenko je na aerodromu novinarima izneo stav o tome da Severnoatlantska alijansa nije dala garancije za njegovu bezbednost.

„... Nadam se da ću se vratiti u Belorusiju, ali činjenica da NATO ne daje garancije bezbednosti, mislim da bilo koji akt ove ili one države, grupe država, dobro karakteriše i taj savez i ljude."

Prema rečima predsednika Belorusije, ovo je nastavak razgovora koji je započeo Genadij Nikolajevič Seleznjev.

Na zapadu je susret jugoslovenskog i beloruskog predsednika predstavljen kao susret dvojice "diktatora".

Lukašenko je razgovarao u četiri oka sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, a pored toga, beloruski lider je posetio vojnu bolnicu i obišao objekte koji su stradali od NATO bombardovanja.

Na kraju razgovora, Milošević i Lukašenko su održali zajedničku konferenciju za novinare.

Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević lično je dočekao šefa beloruske države na prestoničkom aerodromu. Belorusko-jugoslovenski sastanak na visokom nivou trajao je više od šest sati. Predsednici obe zemlje razgovarali su o mnogim bilateralnim i međunarodnim pitanjima, uključujući rešavanje krize na Balkanu.

Na konferenciji za novinare posle rezultata razgovora konstatovano je da je jugoslovenska strana spremna da u pokrajini Kosovo rasporedi međunarodne posmatrače, osim predstavnika onih zemalja koje učestvuju u agresiji na Jugoslaviju. Beograd je i zvanično saopštio da želi da se pridruži Savezu Rusije i Belorusije.

Kasnije je postalo poznato da je Lukašenko pre agresije nudio PVO sisteme S-300, a što je posle potvrdio.