Sezona je prosidbi, pa samim tim skače i prodaja dijamanata, a sve više ljudi se odlučuje za kupovinu fabričkih dijamanata, umesto onih koji su pronađeni u prirodi.
Činjenica je da neoštro oko laika i ne vidi razliku. Dijamanti koje je napravio čovek izgledaju isto kao i prirodni. Jedina primetna razlika je - cena.
- Rezultat je zaista zapanjujući - rekao je Edan Golan, nezavisni analitičar dijamantske industrije.
On je rekao da podaci iz marta pokazuju da je broj prodatog vereničkog prstenja sa proizvedenim dijamantom skočio za 63 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je broj prodatog vereničkog prstenja sa prirodnim dijamantom opao za 25 odsto u istom periodu.
Vraćajući se još mesec dana unazad, do februara, podaci su pokazali da je broj prodatog prstenja sa laboratorijskim dijamantima tog meseca porastao još više, na 80 odsto u poređenju sa godinom ranije, dok je broj opao za 13 odsto za vereničko prstennje od prirodnih dijamanata.
- Veliki strah u industriji prirodnih dijamanata je da će potrošači početi da prihvataju dijamante uzgojene u laboratoriji za vereničko prstenje - rekao je on i dodao da ovaj strah dolazi preksano, jer se to već dešava.
Zašto potrošači hrle na dijamante koje je napravio čovek? Cena je najočigledniji razlog.
- Prosečna maloprodajna cena najpopularnijeg jednokaratnog okruglog veštačkog dijamanta za verenički prsten u martu bila je 2.318 dolara - rekao je Golan.
- Ovo je znatno manje, čak 73 odsto jeftinije, od prirodnog dijamanta iste veličine, reza i čistoće kao i veštački dijamant, koji bi koštao 8.740 dolara - rekao je on i dodao da niža cena omogućava parovima da kupe veći kamen.
- Laboratorijski dijamant je pravi dijamant, ali je možda trebalo nekoliko nedelja da se napravi. Prirodni dijamanti su nastali tokom 800 miliona do tri milijarde godina i ne postoji beskonačna količina njih - rekao je Golan.
Ovo čini prirodne dijamante prilično skupljim, a cene će verovatno rasti pošto je ruska invazija na Ukrajinu zategla lanac snabdevanja prirodnim sirovim dijamantima.Sankcije su direktno usmerene na Alrosu, delimično u vlasništvu ruske vlade, koju je američka vlada identifikovala kao najveću svetsku kompaniju za iskopavanje dijamanata, koja čini 28 odsto globalne proizvodnje dijamanata.
Tipičan kupac veštačkih dijamanata obično je mlađi od 40 godina i veoma je svestan budžeta.
Iskopani dijamanti imaju kontroverznu istoriju koja je povezana sa korišćenjem dečijeg rada u nekim afričkim rudnicima dijamanata, kao i sa prodajom ilegalno trgovanih dijamanata koji finansiraju sukobe u ratom zahvaćenim područjima.
Trenutno, oko 7 odsto tržišta specijalnog dijamantskog nakita predstavljaju dijamanti napravljeni od čoveka, što je porast od 3 odsto u odnosu na 2020. godinu.
(Glas javnosti/Telegraf Biznis)