Pad lire počeo je još i pre toga, nakon što je novi guverner turske centralne banke Sahap Kavcioglu u petak kazao da bi povećanje kamatne stope nanelo štetu vladavini tj. da bi „poslalo loš signal“ prenosi ,,Rojters''.
Lira je dosegla 8,425 za 1 dolar, približavajući se rekordnoj granici od 8,58 koja je zabeležena početkom novembra prošle godine. Pala je za 3,5% u poslednja tri dana, kada je već postalo jasno da će američki predsednik Bajden učiniti ono gorenavedeno.
Ankara je oštro kritikovala spomenutu odluku Bele kuće, rekavši kako ona “podriva poverenje i prijateljstvo”.
Turska imovina posebno je osetljiva na napetosti Vašingtona, s obzirom na posledice prošlih američkih sankcija i prietnji, uključujući raspravu s tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom iz 2018. godine, koja je podstakla krizu i recesiju lire, podseća Reuters.
Ibrahim Kalin, savetnik turskog predsednika, za navedenu agenciju kazao da se Vašington mora ponašati odgovorno, budući da “nikome nije u interesu umetno potkopavanje trenutnih odnosa u uske političke svrhe”. Izjavio je kako je Bajdenova izjava „nečuvena“ i da će Ankara na nju odgovoriti u idućim mesecima.
Ovde bismo dodali kako je malo mogućnosti da Ankara to učini na način koji bi realno naštetio bilo kojim američkim interesima, bez obzira na burne reakcije turske javnosti i pojedinih političkih krugova nakon Bajdenovog čina. Štaviše, čitava ova „priča“ mogla bi na kraju izgledati kao „oluja u čaši vode“, s dominantnim udarcem na turski ponos. Ali s tim se ipak i dalje može živeti, piše portal ,,Geopolitika.news''
(Glas javnosti)