VELIKA PREKRETNICA: Prvi MIŠ rođen iz VEŠTAČKE MATERICE, naučnici već rade i na razvoju ljudskih embriona!
Autor: Glas Javnosti
Do sada naučnici su u laboratoriji uspevali samo da oplode jajne ćelije sisara i kratko ih uzgajaju, jer je embrionima bila potrebna živa materica. Sada su uspeli da uzgaje pravog, živog miša u jednoj veštačkoj.
Mišji embrioni su izgledali savršeno normalno. Svi organi su se razvili kao što bi trebalo, kao i udovi, nervni i krvni sistem. Malena srca kucala su normalnih 170 otkucaja u minuti.
Samo što ovi embrioni nisu rasli u mami mišici. Razvili su se u veštačkoj materici.
Eksperiment sproveden u Vajsmanovom institutu nauke u Izraelu trebao je da pomogne naučnicima da shvate kako se sisari razvijaju i kako genetske mutacije, nutrijenti i okolina mogu da utiču na fetus. Uspeh eksperimenta, prvi u istoriji, sada je pokrenuo pitanje da li se slično može ponoviti i na drugim životinjama, pa čak i ljudima.
Aleksander Mejsner, direktor genomske regulacije na Maks Plank institutu za molekularnu genetiku u Berlinu rekao je da je studija, objavljena u prestižnom žurnalu Nature, “velika prekretnica”.
Naučnici su izvadili embrione iz mišjih materica petog dana gestacije i uzgajali su ih još šest dana u veštačkim matericama. U tom trenutku, embrioni su bili polu-razvijeni. Puna gestacija traje dvadesetak dana. Da je u pitanju čovek, u tom trenutku bi ga zvali fetusom. Do danas, vođa tima dr Džejkob Hana i njegovi saradnici uzgajili su više od 1000 embriona na ovaj način.
NE PROPUSTITE
Sve do sada, naučnici su uspevali da u laboratoriji oplode jajne ćelije sisara i kratko ih uzgajaju. Embrionima je bila potrebna živa materica. Sada su uspeli da uzgaje pravog, živog miša u jednoj mehaničkoj.
-Sveti Gral razvojne biologije je da se razume kako jedna ćelija, oplođena jajna ćelija može da stvori sve karakteristične tipove ćelija u ljudskom telu i to njih 40 triliona- rekao je Pol Tesar, biolog sa Kejs Vestern Rezerv univerziteta.
-Od početka vremena, načnici su pokušavali da nađu odgovor na ovo pitanje.
Jedini način da se prouči razvoj tkiva i organa je da se naučnici okrenu crvima, žabama i muvama kojima nije potrebna materica ili da izvuku embrione iz materica eksperimentalnih životinja u određenim vremenskim periodima kako bi videli kako se razvijaju.
Ono što im je bilo potrebno je “prozor” u matericu kako bi mogli da prate i posmatraju razvoj fetusa sisara. To je značilo pravljenje veštačke materice.
Hana je sedam godina razvijao dvodelni sistem inkubatora, nutrijenata i ventilacije. Mišji embrioni bili su smešteni u staklenim bočicama u inkubatorima gde su plutali u specijalnoj, hranjivoj tečnosti. Bočice su bile smeštene u specijalni točak koji se sporo okretao kako se embrioni ne bi zalepili za zidove i tako deformisali i umrli.
Inkubatori su povezani sa mašinom za ventilaciju koja je obezbeđivala kiseonik i ugljen dioksid embrionima, kontrolišući koncentraciju, pritisak i protok.
Jedanaestog dana eksperimenta – što je više od polovine trudnoće kod mišica – Hana i njegove kolege su pregledali embrione koji su bili veličine koštice jabuke i uporedili ih sa embrionima u živim matericama. Bili su identični.
Do tada bi embrioni uzgajeni u laboratoriji već bili preveliki da prežive bez stalnog protoka krvi. Imali bi placentu i žumančanu kesu, ali ne i dovoljno nutrijenata.
Prevazilaženje ove prepreke bio je sledeći cilj, rekao je Hana Njujork tajmsu i objasnio da je koristio obogaćeni hranjivi rastvor ili veštačku krv koja je bila povezana sa placentama embriona.
Embrioni su preživeli i naučnicima dali pravi “zlatni rudnik” informacija jer sada mogu da proučavaju kako dolazi do pobačaja ili zašto ponekad oplođena jajna ćelija ne može da se usadi. Tu je i uvid u genetske mutacije i defekte koji utiču na razvoj ploda.
Sada se stručnjaci nadaju da bi ovaj eksperiment mogao da se proširi van mišje populacije. Dva rada objavljena u listu Natre navode da se već radi na razvoju ljudskih embriona u veštačkim matericama. Naučnici upozoravaju da je stvaranje ljudskih embriona na ovaj način još uvek godinama udaljeno, ako uopšte bude dozvoljeno.
(Glas Javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
