Tako je ovaj sudski slučaj, poznat pod nazivom ,,Veliki brat gleda i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva”, dobio svoj epilog u presudi da je Engleska, svojim režimom masovnog presretanja komunikacija, prekršila pravo na poštovanje privatnih i porodičnih komunikacija i pravo na slobodu izražavanja, preneli su svetski mediji.
Potvrđena otkrića Edvarda Snoudena da američka i britanska vlada masovno nadziru elektronske komunikacije širom sveta
Sve je počelo 2013. godine kada je sada već bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden razotkrio strategiju masovnog nadzora komunikacija - koje su sprovodile američka i britanska vlada. Posle toga je slučaj protiv Velike Britanije pokrenulo 16 nevladinih organizacija, novinara i aktivista. Oni su se Evropskom sudu žalili po osnovu tri različita režima nadzora: presretanja masovnih komunikacija, prijema obaveštajnih podataka od stranih vlada i/ili obaveštajnih agencija, kao i protiv pribavljanja podataka od provajdera komunikacionih usluga, čime se, kako su istakli, krše ljudska prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Sud u Strazburu je u svojoj ranijoj informaciji podsetio da je ovaj slučaj pokrenut putem više (kasnije združenih) pritužbi podnetih tokom 2013, 2014, i 2015. godine i to posle otkrića Edvarda Snoudena.
Prvostepena presuda je doneta još 2018. godine ali je na nju uložena žalba
Podsećamo da je prvostepena presuda u ovom slučaju doneta još septembra 2018. godine, kada je sedmočlano veće Evropskog suda utvrdilo da je Velika Britanija prekršila član 8 Evropske konvencije, koji reguliše poštovanje privatnog i porodičnog života, jer u režimu masovnog presretanja nije bilo dovoljnog nadzora za presretanje i filtriranje, pretraživanje i odabir presretnutih komunikacija za ispitivanje, kao i da su sigurnosne mere oko izbora podataka za ispitivanje bile neodgovarajuće.
Prekršen je i član 10 Konvencije zbog „nedovoljnih garancija obezbeđenih za poverljive novinarske informacije”. Sud je, međutim, tada utvrdio da razmena obaveštajnih podataka sa vladama stranih zemljama ne predstavlja kršenje Konvencije.
Podnosioci tužbi, da podsetimo, nisu tražili nikakvu odštetu od vlade Velike Britanije već im je samo bilo potrebno da se sudski utvrdi da su im prava prekršena, ali su posle tako formulisane prvostepene sudske odluke odlučili da se na nju žale i da se ceo ovaj slučaj iznese pred Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava, koje je danas donelo konačnu presudu.
Prema dokumentima koje je 2013. otkrio Edvard Snouden (Edward Snowden), obelodanjeno je masovno prisluškivanje američke Agencije za bezbednost (NSA), dok je britanska obaveštajna služba glavni akter u nadzoru svetskih komunikacija.
Snouden, rođen 1983. godine u Severnoj Karolini, nalazi se u Rusiji, gde mu je, prema pisanju medija, prošle godine vlada Ruske Federacije odobrila stalno prebivalište, pošto je prethodno imao privremeni azil.
Program prisluškivanja telefona, pokrenut posle terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001 godine, funkcionisao je u tajnosti sve dok ga Snouden nije razotkrio.
Prema tom program NSA je bez ikakvog pravnog naloga prikupljala takozvane „metapodatke” , odnosno, milijarde poziva i poruka dnevno, a sve sa navodnim ciljem da se prate osumnjičeni za terorizam, podsećaju svetski mediji i ukazuju da to nije bio i jedini program NSA koji je Snouden razotkrio.
Ovaj bivši američki radnik saradnik u Državnoj bezbednosnoj agenciji NSA, obelodanio je i program PRISM uz čiju pomoć NSA prikuplja podatke internetkomunikacija i to posredstvom više kompanija, među kojima su i Majkrosoft, Gugl, Epl, Jahu,kao i društvena mreža Fejsbuk. Snouden je za taj program, jednom prilikom rekao, da predstavlja osnovni izvor za analiticke izveštaje NSA.
(Glas Javnosti)