Ciljevi i zadaci Specijalne vojne operacije u Ukrajini ostaju nepromenjeni, manje korekcije su moguće u zavisnosti od situacije, poručio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa vojnim novinarima.
Ove promene, kako je objasnio, pak nisu fundamentalnog karaktera, jer će Moskva nastaviti da postepeno radi na demilitarizaciji Ukrajine.
On je istakao da Rusija želi dobre odnose sa svim zemljama bivšeg SSSR-a, kao i sa Zapadom. Ipak, navodi da je Zapad iskoristio Ukrajinu kako bi stvorio probleme Rusiji.
Komentarišući situaciju na frontu, Putin je naglasio da protivnik do sada, od početka ofanzive, nije imao uspeha ni na jednom delu fronta - "njihovi gubici ljudstva su katastrofalni".
Ipak, lider Rusije je priznao da se radi o velikoj ofanzivi, koja je počela 4. juna i tokom koje Kijev koristi strateške rezerve zemlje. Ocenio je da je negde od 25 do 30 odsto vojne tehnike koja je došla iz drugih zemalja do sada već uništena, dok je, kada je reč o ljudstvu, otprilike isti broj ranjenih i likvidiranih.
Gubici ruske strane su deset puta manji nego ukrajinski, šteta je što ukrajinsko rukovodstvo krije ove podatke od stanovništva, dodao je predsednik.
Od početka ofanzive, ukrajinska vojska je izgubila više od 160 tenka i više od 360 oklopnih vozila, dok je, kako je naveo, za isti period onesposobljeno 54 ruska tenka, od kojih je deo ipak moguće popraviti.
Upitan o napadima na HE Kahovku, Putin je rekao da Moskva nije imala nikakav interes da napadne hidroelektranu, jer je ovaj napad izazvao velike probleme za teritoriju koja se nalazi pod kontrolom ruske strane.
Ipak, kako je dalje naveo, Ukrajinci su ovim napadom napravili sami sebi probleme za njihovu ofanzivu koja je u toku. Bilo bi bolje da je nisu napali i da su krenuli u ofanzivu preko Dnjepra, ukupna šteta bi bila manja, iako bi za samu Ukrajinu ona bila velika, zaključio je.
Podsetio je da su Ukrajinci namerno napadali hidroelektranu kako bi je uništili i da su u toj nameri branu gađali HIMARS-om.
Napadi na pograničnu teritoriju Rusije imaju za cilj da Rusija "raštrka" svoje snage, da deo vojske povuče sa fronta, objasnio je.
"U tome svemu nema ničega dobrog, ali je moglo pretpostaviti da će se protivnik tako ponašati. Problem će svakako biti rešen", rekao je Putin. "Potrebno je ojačati odbranu granica", što mi već i radimo, i to poprilično brzo. Trenutno u Belgorodskoj oblasti Rusije, najčešćoj pograničnoj meti kijevskog režima, nema nikoga iz Ukrajine, poručio je ruski lider.
Upitan da prokomentariše rad ukrajinske službe na teritoriji Rusije, on je rekao da se Moskva sa tim bori, ali je i istakao da, za razliku od Kijeva, Moskva ne može da se ponaša isto kao i kijevski režim, jer je tamo reč o režimu, a u Rusiji se radi ne o režimu, već o državi. Zbog toga, kako je pojasnio, Rusija ne može da izvodi terorističke napade, jer je jedna ozbiljna država, ali će zato službe morati da pojačaju svoj rad. Sve to što ukrajinska agentura pokušava da uradi samo još jednom pokazuje pravu terorističku prirodu ukrajinskog režima, ali situacija još nije takva da bi trebalo uvesti vojno stanje u zemlji, ocenio je.
Kao još jedno polje bitke naveo je i informacioni prostor. Zbog toga je, kako je rekao, bitno da se omladini jasno objasni stav ruske strane putem istih tih informacionih kanala.
Tokom razgovora sa vojnim korespondentima, Putin je istakao da danas nema potrebe da dođe do nove mobilizacije, jer se ljudi sami dobrovoljno javljaju u velikom broju.
Od februara ove godine do danas dogovor o stupanju u vojnu službu dobrovoljno je potpisalo 156.000 ljudi, rekao je on.
Putin se dotakao i teme isporuke zapadnog oružja Kijevu, i rekao da to nije u skladu sa međunarodnim pravom, ali da se tu ništa ne može uraditi jer te zemlje imaju neke svoje geopolitičke ciljeve koji su usmereni protiv Rusije. Ipak, lider je istakao da ovi planovi na kraju neće biti realizovani.
Glas javnosti/R02S