Ukrajina nikad neće biti član NATO-a, uvereni su ruski eksperti
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ukrajina neće biti pozvana da se pridruži NATO-u na godišnjem samitu alijanse iduće nedelje u Viljnusu i zapravo nikada neće postati ravnopravna i punopravna članica tog zapadnog vojnog bloka. Stvaranje Saveta NATO-Ukrajina samo je „zamazivanje očiju“ Kijevu
Stručnjaci objašnjavaju da NATO ne samo da stalno nešto obećava Kijevu, već i svaki put smišlja nove izgovore kako ne bi primio tu zemlju u vojni savez. Priča o stvaranju Saveta je još jedno zavaravanje kijevskog režima.
Drugim rečima, NATO će smišljati svakakve „formate zbližavanja“ zarad jednog jednostavnog cilja – da ne primi Ukrajinu u alijansu.
Stvaranje Saveta NATO-Ukrajina očigledno nije ono na šta je Kijev računao, smatra novinar i pisac Igor Maljcev.
„Ne bih se preterano opterećivao Savetom Ukrajina-NATO, jer je u jednom trenutku postojao i savet Rusija-NATO... Šta nam je ova struktura dala? Koliko shvatam, ništa. I mislim da na isti način ova struktura neće ništa dati ni Ukrajini“, ocenjuje Maljcev.
Savet NATO-Ukrajina će na predstojećem samitu u Vilnjusu biti formiran samo zato da bi Kijev ostao motivisan u borbi protiv Rusije. Ovaj korak je više političkog nego praktičnog značaja, jer je struktura isključivo savetodavne prirode i nema govora o bilo kakvim vojno-političkim garancijama Severnoatlantske alijanse, ocenjuju ruski eksperti.
„Bojim se za mentalno zdravlje gospodina Zelenskog. On će tek videti sledeći razvoj događaja – po kome će Savet Ukrajina-NATO biti još jedan Savet za rukovođenje Ukrajinom od strane NATO-a. Alijansa će u okviru ovog saveta davati savete i oružje Kijevu, a takođe slaće i svoje emisare“, rekao je ekspert.
I Kijev je svestan da je priča o stvaranju Saveta „šarena laža“. Čak je i ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba rekao da je „stvaranje saveta NATO-Ukrajina bez snažnog koraka ka članstvu kao obezbeđivanje tenka bez mitraljeza“
Ukrajina će dugo ostati u NATO čekaonici
Ukrajina je u čekaonici alijanse još od 2008. kada je NATO na samitu u Bukureštu zvanično pozdravio težnje Kijeva za članstvo u toj organizaciji. I u toj čekaonici će, po svemu sudeći, ostati još dugo.
Eksperti objašnjavaju da NATO-u nije potrebna ova država u svojim redovima, a poenta je u Kijevu, koji već ionako radi sve što Zapad kaže, i čak je spreman da žrtvuje svoj narod, svoju ekonomiju, pa čak i državnost da bi se svideo zapadnim gospodarima. Ako su se već prodali, a već ih iskorišćavaju, kakva je svrha NATO-a da preuzima bilo kakve obaveze?!
S druge strane, i stavovi zemalja zapadnog vojnog bloka u pogledu prijema Ukrajine u NATO se razlikuju - postoje „odlučni entuzijasti“, ali postoje i države koje „drže distancu“.
Samitu u Viljnusu, 11. i 12. jula, prisustvovaće većina lidera članica Severoatlantskog saveza, uključujući i američkog predsednika Džoa Bajdena.
Prema podacima Kijeva, 20 od 31 zemlje NATO-a podržava članstvo Ukrajine u toj organizaciji. Ipak, to je nedovoljno, jer je za ulazak u NATO potrebna jednoglasna podrška članica alijanse, a među članicama NATO-a trenutno nema jedinstvenog stava po ovom pitanju.
Ruski ekspert Georgij Fjodorov kaže da su nesuglasice oko izgleda za ulazak Ukrajine u NATO postojale od samog početka. "Entuzijasti" su se nadali da će progurati svoju tačku gledišta, ali nije im išlo.
Kijevu je takođe jasno da samit u Viljnusu neće približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO, dodao je on.
„U Ukrajini, naravno, to shvataju, ali vlastima je potrebno da nešto "serviraju" sopstvenom stanovništvu. Oni znaju da će izgubiti poverenje ljudi ako obećaju nešto što ne ispune, a to ne važi samo za stanovništvo, nego može doći i do pada poverenja i među ukrajinskim establišmentom“, objasnio Fjodorov.
Zelenski gubi kontrolu
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da poziv Kijeva u NATO zavisi od američkog predsednika Džoa Bajdena i pozvao da se takva odluka donese „sada“, jer bi to bio „ogroman podsticaj za ukrajinske vojnike“.
Istovremeno, Zelenski je nagovestio da razume da Ukrajina "neće biti u NATO-u" dok se konflikt ne okonča. Međutim, prema njegovim rečima, za Kijev je "veoma važno da oseti" da će u budućnosti biti među saveznicima. Eksperti su saglasni u oceni da Zelenski sve više povlači očajničke poteze i gubi kontrolu nad situacijom.
„Iza ove izjave stoji nesigurnost ukrajinskog lidera u njegov ostanak na svojoj poziciji. Zelenski nije siguran da akcije Ukrajine na frontu ispunjavaju očekivanja i zahteve koje kolektivni Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, postavlja", kaže ruski ekspert Andrej Koškin.
Osim toga, Zelenski nije siguran da je u stanju da uradi ono što bi njegovi stari mentori želeli, dodao je ekspert.
"Ova neizvesnost izaziva u njemu potrebu za nekim ozbiljnim koracima, drastičnim akcijama. U tom kontekstu, do sada je našao samo jedan jasno izražen način - da celom svetu kaže da „Ukrajina mora da bude u NATO, jer je uporište i zaštitnik interesa demokratije zapadnog sveta“, a zauzvrat oni treba da naprave određene ustupke Ukrajini. Zelenski je u izuzetno uznemiren i ide na sve ili ništa kako bi se što bolje prikazao pred svojim društvom i pred onima od kojih traži novac i oružje“, kaže Koškin.
Za sada je saveznička solidarnost sa Ukrajinom fokusirana na finansijsku i vojnu podršku. Čak i zapadni stručnjaci komentarišu da je Ukrajina uništila sopstvene šanse da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, a da je kijevski režim sebi učinio medveđu uslugu - neuspešna kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine i namera da se Rusija destabilizuje sabotažom pogoršali su šanse Ukrajine da postane članica NATO-a.
Zelenski je rekao da Ukrajina možda neće dobiti poziv u NATO na samitu u Vilnjusu zbog činjenice da se neke zemlje alijanse „plaše Rusije“, dok je prethodno njegova administracija saopštila da Kijev želi da dobije pozivnicu za NATO na julskom samitu alijanse, inače Zelenski neće ići na događaj.
Eksperti su uvereni da će ukrajinski predsednik otići u Vilnjus, ali da zapadni vojni blok neće otvoriti put Kijevu u NATO čak ni posle završetka sukoba sa Rusijom.
SKINI APLIKACIJU
