U ovim zemljama žene (ne)rado idu u vojnike

U većini zemalja sveta vojni rok za žene i dalje je dobrovoljan, ali, broj zemalja u kojima postoji vojna obaveza i za žene se povećava, piše Dojče vele (DW) i dodaje da je najnoviji slučaj uvođenja vojne obaveze za žene - Danska.

Parlament te zemlje nedavno je odlučio da će od 1. jula sve žene koje su navršile 18. godina dobiti obaveštenje o vojnoj obavezi, a od početka sledeće godine počinje i regrutacija.

Prema informacijama danskih oružanih snaga, već sada žene čine četvrtinu regruta koji se dobrovoljno javljaju u vojsku - u toj zemlji vojna obaveza traje četiri do 12 meseci, u zavisnosti od toga za šta su se regruti opredelile tokom tromesečne osnovne obuke.

I u drugim državama na severu i zapadu Evrope žene moraju u vojsku - Holandija je zamrzla vojnu obavezu 1997. i još je nije uvela, u Norveškoj opšta vojna obaveze, i za muškarce i za žene, postoji još od početka 2015, a Švedska, koja je obavezu ukinula 2010. godine, ponovo ju je uvela 2018.

Šveđanka "potopila" američki nosač aviona

U Švedskoj vojna obaveza traje od šest do 15 meseci, a petina pripadnika vojnih snaga su žene, praktično na svim položajima: ceo vojni svet ostao je zapanjen ishodom pomorske vojne vežbe zapadnih vojnih snaga 2005. na Pacifiku na kojima je učestvovala i Švedska.

Tom prilikom švedska podmornica HMSM Haland "potopila" je američki nosač aviona Ronald Regan - uprkos svom mogućem nadzoru iz vazduha, sa brodova i podmornica, što je sve bilo u pratnji nosača, a tom švedskom podmornicom je komandovala žena.

U Izraelu vojna obaveza i za žene postoji još od osnivanja te države 1949, s tim što žene služe dve, a muškarci tri godine, ističe Dojče vele (DW) i dodaje da je upravo iskustvo oružanih snaga Izraela pokazatelj svojevrsne polne diskriminacije u vojskama sveta kada je reč o učešću žena u borbenim akcijama.

Kako se navodi, u mnogim zemljama žene su primane u vojsku ako su to želele, ali tek relativno od skoro one nisu samo u jedinicama za snabdevanje i logistiku, ali u Izraelu, međutim, one odavno učestvuju i u borbenim jedinicama.

Najveći broj država gde i žene moraju u vojsku je u Africi

Ipak, najveći broj država gde i žene moraju u vojsku je u Africi, gde to i nije pitanje ravnopravnosti polova, već pukog broja vojnika s kojima se raspolaže.

Tako u Eritreji svi moraju u vojsku na 16 meseci, a obaveza postoji i u Čadu, Gvineji-Bisau, Maliju, Mozambiku, Zelenortskoj Republici i Nigeru. Obaveza za žene postoji u Obali Slonovače, ali se ne sprovodi, dok je u Mozambiku vlada nedavno objavila da se vojni rok s dve produžava na rok i do pet godina.

U Aziji i Kineskinje moraju u vojsku između 18 i 19 godina, ako imaju školsku spremu i ispunjavaju uslove za određena vojna zvanja.

U vojsku moraju i stanovnice Burme i Istočnog Timora, naravno, i u Severnoj Koreji, gde vojna obaveza počinje za devojke već sa 17 godina, a to koliko će ostati u vojsci je odluka "mudrog rukovodstva" komunističke države i ona lako može da potraje godinama.

I Istočni Timor je 2020. odlučio da uvede vojnu obavezu za sve između 18 i 30 godina na 18 meseci službe.

U Americi dobrovoljna odluka

Ipak, u najvećem broju zemalja u kojima postoji vojni rok i za žene, to je dobrovoljna odluka, pa tako u Sjedinjenim Američkim Državama ima oko 200.000 žena vojnika, što je oko 14 odsto ukupnog broja pripadnika oružanih snaga.

Ženama je vojna karijera moguća u praktično svim drugim članicama NATO, baš kao i u Južnoj Koreji, Boliviji ili Japanu. Doduše, Japan teoretski još nema vojsku, već "Snage za samoodbranu", ali to je sve više samo odluka na papiru iz vremena nakon poraza u Drugom svetskom ratu.

Na ukrajinskom frontu sve više žena

U najvećem ratu koji trenutno potresa Evropu, ni za Ukrajinke, ni za Ruskinje ne postoji vojna obaveza, a uprkos tome, na obe strane je sve više žena.

Prema informacijama Ministarstva obrane Ukrajine, trenutno je 68.000 Ukrajinki u tamošnjim oružanim snagama, 40 odsto više nego 2021. godine.

I u Rusiji je sve više žena u uniformi, a prošlog oktobra osnovana je i prva, isključivo ženska jedinica pod imenom "Noćne veštice", koja je nazvana po poznatoj jedinici sovjetske avijacije iz Drugog svetskog rata, piše DW i dodaje da ove "veštice" upravljaju bespilotnim letelicama u napadima u Ukrajini.


Glas javnosti/B06S