Према Ђоковићевим речима, велики број докумената говори о верском стању у Независној Држави Хрватској (НДХ), а има и о окупираној Србији. За њега посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбускупа Алојзија Степинца са Ватиканом.
Он је за "Политику" рекао да је фасцинантан број докумената у првом делу фонда Конгрегације за изванредне црквене послове у серији "Југославија", а да су интересантни и дописи апостолског визитатора у Загребу, опата Марконеа.
"Ништа мање није занимљива и кореспонденција југословенске Амбасаде при Ватикану са Државним секретаријатом, као и дописи из Београда нунција Феличеа и надбискупа Ујчића", навео је Ђоковић, који је завршио Православни богословски факултет и докторирао у Риму на Понтификалном оријенталном институту. Докторирао је о теми односа Србије и Ватикана од 1878. до 1918. године.
Ђоковић је напоменуо да су документа углавном писана на италијанском језику, као и на латинском и француском.
Како каже, пред истраживачима је велики изазов и напоран рад, јер сва ова документа треба да буду пажљиво и детаљно проучена како би се многе недоумице и питања коначно појаснили и решили.
Ђоковић, којем је одобрен улазак у ватикански архив, рекао је да је он отворен дневно четири часа и у њега може да уђе 20 истраживача. Архивска грађа од 1939. године, која се односи на папу Пија XII може се користити само у дигиталном формату, а свако ко жели да добије пропусницу за архив, мора да поседује адекватно високо образовање.