Turska na samom vrhu država u kojim se najviše troši: Evo koje zemlje još spadaju u taj niz
Autor: Glas javnosti
Stvarna individualna potrošnja po glavi stanovnika, izražena u standardima kupovne moći (PPS), ključni je pokazatelj materijalnog blagostanja domaćinstava. Ovaj pokazatelj otkriva značajne razlike širom Evrope, ukazujući na neujednačen nivo životnog standarda.
Definisati blagostanje nije lako, a poređenje između država je još složenije. Materijalno blagostanje je merljivo, ali i dalje kompleksno. Stvarna individualna potrošnja (AIC) po glavi stanovnika, zasnovana na paritetu kupovne moći (PPP), često se koristi kao pokazatelj materijalnog blagostanja domaćinstava Euronjuz Biznis analizirao je ove razlike.
Prema podacima Eurostata, AIC obuhvata „svu robu i usluge koje domaćinstva koriste, bez obzira na to da li su ih platila direktno domaćinstva, vlada ili neprofitne organizacije“. Detaljno objašnjenje sledi na kraju.
Koje zemlje u Evropi imaju najveći nivo materijalnog blagostanja?
Magazin prvo analizira države članice EU, a zatim dostupne podatke za zemlje kandidate i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA).
Luksemburg na vrhu, Mađarska i Bugarska na dnu
U 2023. godini, stvarna individualna potrošnja po glavi stanovnika, izražena u PPS, kretala se od 70 odsto proseka EU u Bugarskoj i Mađarskoj do 136 odsto u Luksemburgu, dok je prosek EU postavljen na 100.
To znači da je materijalno blagostanje domaćinstava u Luksemburgu bilo 36 odsto iznad proseka EU, dok je u Mađarskoj i Bugarskoj bilo 30 odsto ispod proseka.
Devet zemalja zabeležilo je AIC po glavi stanovnika iznad proseka EU. Pored Luksemburga, tu su Nemačka (119 odsto), Holandija (119 odsto), Austrija (114 odsto), Belgija (113 odsto), Danska (108 odsto), Francuska (106 odsto), Švedska (106 odsto) i Finska (105 odsto).
Među „Velikom četvorkom“ EU, Nemačka je ostvarila najbolji rezultat, deleći drugo mesto sa Holandijom. U Francuskoj je materijalno blagostanje domaćinstava bilo 6 odsto iznad proseka EU, dok je Italija bila na proseku, a Španija 9 odsto ispod proseka.
Na nižem kraju lestvice, Letonija, Estonija, Hrvatska i Slovačka prate Bugarsku i Mađarsku, sa materijalnim blagostanjem više od 20 odsto ispod proseka EU.
Zemlje kandidati ispod proseka EU
Sve tri članice EFTA zabeležile su materijalno blagostanje iznad proseka EU. Norveška je premašila prosek za 24 odsto, dok je Švajcarska bila 16 odsto iznad.
AIC po glavi stanovnika bio je ispod proseka EU u svih šest zemalja kandidata, pri čemu se Turska ističe kao izuzetak. U Turskoj je materijalno blagostanje domaćinstava bilo 16 odsto ispod proseka EU, u poređenju sa 36 odsto ispod proseka u Crnoj Gori, drugoplasiranoj među kandidatima.
Turska ispred devet članica EU
Materijalno blagostanje domaćinstava u Turskoj, na 84 odsto proseka EU, bilo je veće od devet članica EU, uključujući Poljsku (83 odsto), Češku (81 odsto) i Grčku (80 odsto).
Ovaj pokazatelj bio je ispod 50 odsto u Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.
Severne i zapadnoevropske zemlje beleže značajno veći AIC po glavi stanovnika, što odražava veće materijalno blagostanje. Nasuprot tome, centralno i istočnoevropske zemlje, kao i zemlje kandidati, uglavnom imaju niži AIC po glavi stanovnika.
Promene u poslednje tri godine
U poslednjih pet godina, AIC po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU ostao je relativno stabilan u nekim zemljama, uz blage promene u drugima. Međutim, nekoliko zemalja zabeležilo je značajne poraste i padove.
Među članicama EU, najznačajniji pad zabeležen je u Danskoj, gde je AIC opao sa 120 odsto u 2020. na 108 odsto u 2023, zatim u Češkoj (90 odsto na 81 odsto) i Finskoj (111 odsto na 105 odsto). Nemačka (124 odsto na 119 odsto) i Francuska (110 odsto na 106 odsto) takođe su zabeležile padove.
U istom periodu, Irska (87 odsto na 99 odsto), Bugarska (62 odsto na 70 odsto) i Španija (83 odsto na 91 odsto) zabeležile su najveće poraste unutar EU.
Kada se uključe EFTA i zemlje kandidati, Turska je ostvarila najveći porast, sa 64 odsto na 84 odsto. Ostalih pet zemalja kandidata takođe je zabeležilo poraste.
Šta nam ovaj pokazatelj govori?
Potrošnja domaćinstava odnosi se na finalnu potrošnju rezidentnih domaćinstava radi zadovoljenja svakodnevnih potreba i želja. Ova potrošnja obuhvata različite kategorije, poput hrane, odeće, stanovanja (uključujući kiriju), energije, transporta, trajnih dobara poput automobila, zdravstva, slobodnih aktivnosti i raznih usluga. Na primer, u 2023. ukupna potrošnja domaćinstava u EU iznosila je 52,1 odsto BDP-a.
– Materijalno blagostanje domaćinstava može se izraziti kroz njihov pristup robi i uslugama – objašnjava Eurostat.
Međutim, ovaj pokazatelj isključuje izdatke koje snose vlada i neprofitne institucije koje služe domaćinstvima. Kada se ovi doprinosi uzmu u obzir, mera se razvija u AIC. Kako bi se omogućilo pravednije poređenje materijalnog blagostanja među regionima ili zemljama, AIC po glavi stanovnika često se izražava u PPS, koji uzima u obzir razlike u cenovnim nivoima.
Glas javnosti/A03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
