Na njenoj teritoriji nalazi se 26 američkih i NATO vojnih baza, što ukazuje na njen ključni strateški značaj za zapadne sile. Turska je bila prva muslimanska zemlja koja je 1948. priznala Izrael i uspostavila diplomatske odnose s njim. Tokom vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana potpisano je čak 60 bilateralnih sporazuma između dve zemlje, a saradnja je intenzivirana i na vojnom planu – u Turskoj se nalaze dve izraelske vojne baze, u Konji i Izmiru. Prema NATO sporazumu, Izrael ima pravo da koristi baze Incirlik i Diyarbakir.
Privredna i turistička saradnja između dve zemlje dodatno osnažuje odnose. Izrael i Turska ostvarili su najveći obim međusobne trgovinske razmene u 2022. godini, koji je dostigao 9 milijardi dolara. Svake godine Tursku poseti oko 500.000 izraelskih turista, a državljani Izraela u ovu zemlju ulaze bez vize, za razliku od Palestinaca, koji vizu moraju da poseduju. Značajno je i to što se druga najveća izraelska fabrika oružja van Izraela nalazi upravo u Turskoj.
Erdogan je jedini muslimanski lider koji je dobio medalju „Jevrejska hrabrost“ od cionističkog lobija u SAD-u. Takođe, jedini je predsednik muslimanske zemlje koji je posetio grob Teodora Herzla, osnivača cionističkog pokreta, a Izrael je posetio čak pet puta – više nego bilo koji drugi lider iz islamskog sveta.
S druge strane, unutrašnje uređenje Turske dodatno odudara od većine muslimanskih država. Turska je jedina islamska zemlja koja je legalizovala istopolne brakove i ima nudističke plaže. U zemlji postoji oko 20.000 legalnih bordela (tzv. crvenih zona) u kojima, prema procenama, radi oko 300.000 žena. Godišnji prihod od seksualne industrije procenjuje se na oko 4 milijarde dolara. Turska takođe ima 265 registrovanih vinarija koje proizvode alkoholna pića.
Ipak, uprkos liberalnim elementima u društvu, Turska je na drugom mestu u svetu po broju zatvorenih novinara, što izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice kada je reč o stanju medijskih sloboda i ljudskih prava.
U kontekstu nedavne pomorske blokade Izraela, nakon zatvaranja moreuza Bab al-Mandeb od strane Jemena, Turska je bila prva zemlja koja je poslala Izraelu svu potrebnu robu i resurse preko Sredozemnog mora, potvrđujući time svoj pragmatični politički kurs.
Sve ove činjenice oslikavaju Tursku kao zemlju kontrasta – istovremeno sekularnu i muslimansku, demokratsku i autoritarnu, tradicionalnu i modernu, saveznika Zapada i partnera Istoka.
Glas javnosti/ T02S
