BRZINA PROTOKA INTERNETA KLJUČNA ZA BIZNIS: Ko ima najbrži, a ko najsporiji protok?
Tehnologije
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Verovatno provodite više vremena na internetu nego što spavate. I sasvim sigurno tu nema ničeg pogrešnog, osim ako niste zagovornik gorštačkog načina života. Istraživanja kažu da u proseku dnevno provedemo preko šest sati na internetu, a u kojoj meri je to produktivno, ne zavisi samo od ličnih preferencija, već i od brzine mreže.
Ako se pitate u kojoj državi je najbrži internet na planeti, znamo sigurno da to nije Severna Koreja, jer opšta populacija te zemlje gotovo da ga i ne koristi. A možda i prenos podataka u toj zemlji "fercera kao pomahnitao", jer mreža nije opterećena velikim brojem korisnika.
A pošto nemamo podatke za tu zemlju, kao što ni tamošnje stanovništvo živi neopterećeno time što ne ostavlja gomilu podataka iza sebe na onlajn platformana, fokusiraćemo se na evropske zemlje.
Čuli smo da je tamo hladno, ali i da nivo standarda u toj zemlji anulira svaki temperaturni minus, ali istraživanja su pokazala da građani Švedske takođe lakše podnose mrazeve jer je internet u toj zemlji najbrži u Evropi.
Prema podacima Guglovov servisa "BusinessComparison", Švedska je na prvom mestu gde je za učitavanje interneta na desktopu računara u proseku potrebno 3,74 sekunde, a sledi Finska (3,84), koja je prva zemlja na svetu koja je pristup internetu učinila zakonskim pravom 2010. godine.
Na zajedničkom trećem mestu su Danska i Letonija, obe sa prosečnom brzinom od 4 sekunde, dok je na petom mestu Litvanija (4,14), a prati je Švajcarska (4,23).
Što se tiče brzina učitavanja interneta na mobilnim uređajima, Švedska ponovo ima najbolje rezultate sa prosečnom brzinom od 7,48 sekundi.
Gde je najsporiji internet?
Ako pogledamo dno tabele, za razliku od Švedske, vreme koje je neophodno za učitavanje interneta skoro je udvostručeno u Turskoj (10,22) sa najgorim rezultatom, što je posledica oslanjanja na bakarne kablove stare 30 godina, navodi se u izveštaju.
Na dnu "rang liste" su i Bugarska (9,38), Rumunija (8.59), Kipar (7,18) i Poljska (6,09) završavaju.
Iste zemlje - istim redosledom - takođe su bile najgore u pogledu brzine učitavanja interneta na mobilnim telefonima, pri čemu je Turska ponovo imala najsporije vreme učitavanja od 13,19 sekundi.
U okviru navedenog istraživanja nema podataka za Srbiju, niti za zemlje regiona, osim Hrvatske u kojoj je za učitavanje potrebno 5,12 sekundi.
Zašto je brzina učitavanja lošija na mobilnim uređajima?
Jedan od ključnih faktora je brzina mreže koju koriste mobilni uređaji, koja može biti sporija od fiksnih širokopojasnih veza jer mobilne mreže imaju ograničenja koja utiču na brzinu prenosa podataka.
Osim toga, hardver mobilnih uređaja obično je manje moćan od onog u desktop računarima.
Manja veličina ekrana i niža rezolucija mobilnih uređaja znače da će veb lokacije možda morati da učitavaju različite elemente ili rasporede, što doprinosi dužem vremenu učitavanja.
Pregledači na mobilnim uređajima možda nisu tako optimizovani kao oni na računarima, što utiče na brzinu kojom se veb stranice prikazuju i obrađuju.
Spor internet loš za poslovanje firmi
Možda se čini da je razlika u brzini učitavanja samo problem za potrošače, ali brzina interneta jako je bitna i za poslovanje kompanija.
Što je više vremena potrebno da se stranica učita, veća je verovatnoća da će ljudi napustiti tu stranicu – i to se naziva "stopa posete samo jedne stranice". U praksi, to znači manje potencijalnih potrošača za kompaniju.
To su pojedine kompanije i zloupotrebljavale. Najsvežiji primer je slučaj platforme Iks, bivšeg Tvitera, koji je optužen da je "gušio" veze koje vode ka određenim stranicama, kao što su rivalske društvene mreže ili novinski sajtovi, navodi Njujork tajms.
Glas javnosti/ E02S
Glas javnosti/ E02S
SKINI APLIKACIJU
.png)
