Trampovi kontroverzni potezi: Veruje da će preuzeti Grenland, otpustio inspektore, predlaže preseljenje Palestinaca iz Gaze

Donald Tramp je 20. januara ponovo postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, čime je započeo svoj drugi mandat. Njegov povratak u Belu kuću nije prošao neprimećeno, jer su odluke koje je doneo u svega nekoliko dana izazvale burne reakcije kako u SAD-u, tako i širom sveta. Tramp je, u svom prepoznatljivom stilu, odlučno krenuo u preoblikovanje politike, ignorišući uobičajene protokole i izazi

Njegovi najnoviji potezi — masovno otpuštanje glavnih inspektora, obnavljanje interesa za kupovinu Grenlanda i predlog za preseljenje stanovnika Gaze — nisu samo izazvali burne političke debate već su i podigli pitanja o pravnim i etičkim granicama predsedničke moći. Javnost, kako američka tako i međunarodna, podeljena je u proceni da li je Tramp pokrenuo potrebne reforme ili započeo politički haos.

Veliki požar u Parizu zahvatio zgradu opštine, preti urušavanje krova i tornja

Masovno otpuštanje glavnih inspektora

Jedan od Trampovih novih poteza je naređenje za masovno otpuštanje glavnih inspektora u ključnim federalnim agencijama, uključujući odeljenja za odbranu, državu i saobraćaj. Glavni inspektori, poznati po svojoj nezavisnosti, igraju ključnu ulogu u nadzoru i borbi protiv korupcije, zloupotrebe ovlašćenja i nepravilnosti u radu državnih institucija. Otpuštanjem čak 17 inspektora u jednoj noći, Tramp je izazvao buru negodovanja među demokratskim i pojedinim republikanskim zvaničnicima.

Ovaj potez, koji je mnoge podsetio na kontroverzne smene iz njegovog prvog mandata, sada je protumačen kao deo Trampovog nastojanja da poveća svoj uticaj na birokratski aparat. Demokratski senator Adam Šif opisao je ovaj potez kao „očigledno nezakonit“ i optužio Trampa da namerno uklanja prepreke koje bi mogle ograničiti njegovu moć. „Ovo je jasno kršenje zakona“, izjavio je Šif, dodajući da „Tramp ne želi nikakvu odgovornost za zloupotrebu vlasti“.

Čak ni neki republikanci nisu podržali ovaj korak. Senator Čak Grasli, dugogodišnji zagovornik glavnih inspektora, zatražio je dodatna objašnjenja. „Možda postoji dobar razlog za ova otpuštanja, ali mi kao Kongres nismo dobili adekvatno obaveštenje“, izjavio je Grasli.

Bela kuća: Sporazum između Izraela i Libana biće nastavljen do 18. februara

Pravni eksperti i organizacije koje se bave vladinom odgovornošću takođe su izrazili zabrinutost. Nezavisno Veće glavnih inspektora za integritet i efikasnost ocenilo je da Trampov potez krši savezni zakon, koji zahteva da predsednik obavesti Kongres o smenama 30 dana unapred uz detaljno obrazloženje. Ovi zakonski propisi, uvedeni nakon ranijih kontroverzi oko smenjivanja inspektora, trebalo je da osiguraju njihovu nezavisnost.

Tramp je, međutim, branio svoju odluku, tvrdeći da je smena inspektora „potpuno normalan proces“ u okviru promena koje uvodi njegova administracija. „Ovo je način da postavimo prave ljude na prava mesta“, rekao je Tramp novinarima na letu za Floridu. Ipak, kritičari smatraju da je cilj ove promene eliminacija glasova koji bi mogli ukazivati na zloupotrebe u vladinim institucijama.

“Grenland će biti naš”

Još jedan potez koji je privukao pažnju bila je Trampova izjava o obnovljenom interesovanju za kupovinu Grenlanda, autonomnog teritorijalnog dela Danske.  „Mislim da ćemo ga dobiti“, izjavio je Tramp novinarima, dodajući da veruje kako 57.000 stanovnika Grenlanda želi da bude deo Sjedinjenih Američkih Država.

Trampova izjava naišla je na oštru osudu danskih i grenlandskih lidera. Premijerka Danske Mete Frederiksen oštro je reagovala, poručivši Trampu da „Grenland nije na prodaju“ i da bi svaki pokušaj prisvajanja ostrva bio „neprijateljski čin“. Grenlandski premijer Mute Egede takođe je jasno stavio do znanja da odluke o budućnosti ostrva donosi isključivo lokalno stanovništvo. „Grenland pripada Grenlanđanima“, izjavio je Egede.

Trampov interes za Grenland nije nov. Već tokom svog prvog mandata 2019. godine, on je pokrenuo sličnu inicijativu, navodeći da bi kontrola nad ostrvom bila ključna za međunarodnu bezbednost. Grenland, koji leži na strateški važnom položaju između Severne Amerike i Evrope, bogat je prirodnim resursima poput retkih minerala, uranijuma i gvožđa, što ga čini izuzetno privlačnim za globalne sile.

Uprkos protivljenju, Tramp je nastavio da zagovara ovu ideju, tvrdeći da bi Grenland pod američkom kontrolom postao „ekonomski raj“. Međutim, politički analitičari smatraju da bi Trampova upornost mogla pogoršati odnose između SAD i evropskih saveznika.

Lukašenko ostaje na vlasti: Osvojio 86,82% glasova na izborima

Predlog za preseljenje stanovnika Gaze

Tramp je izazvao nove kontroverze i predlogom za preseljenje stanovnika Gaze, područja pogođenog razornim sukobom između Izraela i Hamasa. U razgovoru sa novinarima, Tramp je opisao Gazu kao „mesto za rušenje“ i predložio da susedne arapske zemlje, poput Jordana i Egipta, prime palestinske izbeglice kako bi se stvorio prostor za obnovu.

„Radi se o humanitarnom rešenju koje bi moglo doneti stabilnost regionu“, izjavio je Tramp, dodajući da bi preseljenje moglo biti „privremeno ili trajno“. Ovaj predlog izazvao je burne reakcije. Palestinski lideri su ga odbacili, podsećajući da svako raseljavanje podseća na Nakbu, masovno proterivanje Palestinaca 1948. godine.

Jordan i Egipat, dve ključne arapske zemlje, kategorički su odbili predlog, navodeći da bi takvo rešenje samo pogoršalo političku situaciju u regionu. Izrael je takođe zvanično negirao planove za prinudno preseljenje, iako su neki ultradesničarski političari izrazili podršku ideji.

Skandal! Nastavnici pedofili tražili od učenika obnažene snimke, nudili im čak i drogu!

Tramp je branio svoj predlog, tvrdeći da bi Gaza, uz odgovarajuću obnovu, mogla postati „bolja nego Monako“. Međutim, njegovi kritičari smatraju da ovakav plan ignoriše političke i humanitarne posledice, dodatno destabilizujući ionako napet region.



Glas Javnosti/ N07S

SKINI APLIKACIJU