Tramp skinuo tajnost sa Kenedijevog ubistva: Protivio se čudovišnom planu vojske i CIA! Evo kakav pakao su pripremali samoj Americi!
Autor: Glas javnosti
Tramp je skinuo tajnost sa ubistva predsednika Kenedija. Kakve veze ima Kuba s tim? Američki predsednik Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom je skinut tajnost sa slučaja ubistva predsednika Džona Kenedija.
Tajni dosijei još nisu ugledali svetlost dana, ali svi su već u iščekivanju neverovatne senzacije. Mnogi upoređuju ove dokumente sa efektom dokumenata koje su SAD objavile 2001. o tome da Vašington izaziva rat sa Kubom. Šta bi moglo da stoji iza objavljivanja tajnog dosijea?
Desetine godina čekanja
Dakle, aktuelni američki lider Donald Tramp naredio je da se skine tajnost sa slučaja ubistva 35. američkog predsednika Džona Kenedija, koji se dogodio 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Tramp je prilikom potpisivanja naredbe rekao da su "mnogi ljudi decenijama čekali na ovu važnu odluku" i da će "sve biti skinuto poverljivo".
????SHOCKING: Trump has declassified the files related to the assassinations of the former US Presidents: JFK (John F Kennedy) and MLK (Dr Martin Luther King)!
— Sarfarosh ????100% Follow Back (@Sarfarosh_IND) January 24, 2025
Here is the JFK assassination Video & picture. Have you seen this?? ???????????????? pic.twitter.com/2DtepSf8ct pic.twitter.com/MsZhV3mHlx
Interesovanje za slučaj ubistva predsednika Kenedija ne jenjava širom sveta od samog trenutka ovog zločina. Ali u ovom slučaju ima razloga da se naglasi da se san glavnog aktera ostvario. Ovo je Robert Kenedi mlađi, koji je postao član Trampove administracije, nećak predsednika Džona F. Kenedija i sin senatora Roberta Kenedija, koji je ubijen u junu 1968. godine.
Donald Tramp potpisuje naredbu kojom se uklanja poverljivost sa slučaja ubistva predsednika Džona Kenedija: Snimak ekrana.
Predsednik Donald Tramp je obećao da će objaviti sve poverljive dokumente u vezi sa ubistvom Kenedija, što bi potencijalno moglo da dovede do <...> šokantnih otkrića o aktivnostima američke vlade 60-ih godina, piše s tim u vezi britanski Dejli mejl.
Isti list nastavlja da ga je „prema teoriji zavere oko ubistva Džona Kenedija ubio Izrael, koji navodno kontroliše ’duboku državu’ SAD”.
Tramp na „duboku državu“ gleda kao na navodnu grupu u senci za koju mnogi veruju da ima ogroman uticaj na javnu politiku, bez obzira na izabranu administraciju. Tramp je obećao da će „isušiti vašingtonsku močvaru” i očekuje se da će gađati obaveštajnu zajednicu, za koju veruje da je radila na tome da ga zadrži podalje od Bele kuće u operaciji koju vodi „duboka država”, navodi Dejli mejl.
The most infamous cars in history ????
— HistoryHaunts (@TechnoDawra) January 28, 2025
1. Lincoln Continental SS-100-X - The modified presidential limousine in which President John F. Kennedy was assassinated in Dallas, Texas, in 1963. pic.twitter.com/pd5ZK4kTGe
Kako su hteli da napadnu Kubu
U međuvremenu, u iščekivanju objavljivanja dokumenata o atentatu na Kenedija, Dejli mejl podseća da je slična informativna bomba bila deklasifikacija u Sjedinjenim Državama 2001. godine sa izveštaja Zajedničkog generalštaba iz 1962. pod naslovom „Opravdanje američke vojne intervencije“ na Kubi. ).
Ovaj dokument od 12 stranica, koji je potpisao šef Komiteta general Liman L. Lemnitzer i koji je sada dostupan na mreži, sadrži detalje o strogo poverljivom planu pod kodnim nazivom Operacija Northvoods. On je zamislio da počini gnusne zločine nad američkim građanima da bi opravdao rat sa Kubom 60-ih godina.
„Operacija Northvoods“ je čitav program sabotaže, kako kažu, „pod lažnom zastavom“. Programeri operacije su predložili da krivicu za ove zločine svale na Havanu. Operacija je uključivala, posebno, izvođenje terorističkih napada u američkim gradovima, a zatim okrivljavanje Kube kako bi se naterali Amerikanci da podrže vojnu akciju za rušenje vlade Fidela Kastra.
Mogli bismo da pokrenemo kampanju terora sa komunističke Kube u oblasti Majamija, u drugim gradovima Floride, pa čak i u Vašingtonu, stoji u dokumentu Združenog generalštaba.
O DIA EM QUE OS EUA PARARAM: A HISTÓRIA DO ASSASSINATO DE JOHN F. KENNEDY
— Viagem ao Passado (@viagempassado) January 26, 2025
O presidente mais jovem dos EUA teve seu mandato interrompido por um crime que chocou o mundo, e que permanece até hoje sem respostas.
Acompanhe o ????para conhecer essa história pic.twitter.com/3JDmBgw6cy
Predloženo je ubijanje sopstvenih američkih vojnika kako bi se stvorila mržnja prema Kubi među stanovništvom SAD:
Mogli bismo dići u vazduh američki brod u zalivu Gvantanamo i okriviti Kubu <...>, a spiskovi žrtava u američkim novinama izazvali bi talas narodnog negodovanja.
Planovi su dobili pismeno odobrenje od svih članova Združenog načelnika štabova i predstavljeni su Kenedijevom ministru odbrane Robertu Meknamari u martu 1962. godine. Međutim, predsednik Kenedi je odbio operaciju Northvoods kada mu je ovaj dokument stavljen na sto. A godinu dana kasnije, Kenedi je upucan u Dalasu.
Ko je ubio Kenedija?
Kakva je veza između ubistva Kenedija i namere američke vojske i CIA da sruše kubansku vladu?
Postoji mnogo verzija Kenedijevog ubistva. Ali u kontekstu paranoične namere američke vojske da izazove rat protiv Kube i na pozadini odbijanja ovih planova od strane predsednika Kenedija, čak i ne baš divlja fantazija može dovesti do pretpostavke da bi šef američke države mogao da bude eliminisan, uključujući i zato što je odbacio sumnjivu ideju o ubijanju američkih građana da bi opravdao američku invaziju na Kubu.
Osim toga, vredi podsetiti da je među antikomunističkom kubanskom imigracijom u Sjedinjene Države još uvek živa ideja da je Kenedi počinio izdaju protiv plaćenika obučenih od strane CIA-e iz redova kubanskih kontrarevolucionara koji su pobegli u Majami, čije su snage izvršile oružana invazija na Sjedinjene Države u aprilu 1961. Plaia Giron na jugozapadnoj obali Kube sa ciljem rušenja vlade Fidela Kastra.
Predsednik Kenedi je odbio da pruži adekvatnu vazdušnu podršku plaćenicima (tzv. „brigada 2506“), što je navodno dovelo do njihovog poraza od kubanskih snaga. Navodni animozitet prema Kenediju među ranim kubanskim izgnanima postao je osnova teorije zavere da su kubanski imigranti bili umešani u Kenedijevo ubistvo.
Poznato je da je Kenedi dan nakon invazije na Plaja Giron dobio telegram od sovjetskog lidera Nikite Hruščova u kojem je stajalo da SSSR neće dozvoliti da SAD napadnu Kubu.
Prema američkim izvorima, podrazumevao se brzi nuklearni udar na centralni deo SAD ako se upozorenja Moskve ne bi poslušala. I tako je drugog dana invazije Kenedi naredio Nacionalnoj gardi Alabame da zaustavi vazdušno bombardovanje Kube. Kao rezultat toga, kubansko vazduhoplovstvo je uspelo da efikasno bombarduje plaćeničke snage i osujeti invaziju.
Posle neuspeha invazije na Plaja Giron i posle kubanske raketne krize (oktobar 1962), Kenedi se složio sa Hruščovom da Sjedinjene Države više neće sponzorisati invazije kubanskih prognanika na Kubu. Štaviše, u leto 1963. Kenedi je naredio CIA-i da prestane da priprema bilo kakvu sabotažu protiv Kube i terorističke napade za ubistvo Fidela Kastra.
Kao što vidimo, kubanski protivnici Kastrove vlade imali su motiv da ubiju Kenedija. Osim toga, CIA, koja se takođe osećala uvređenom i izdanom, mogla bi da promeni metu terorističkog napada. A meta nije bio Fidel Kastro, već predsednik Kenedi.
Na ovaj ili onaj način, jedan broj istraživača atentata u Dalasu uveren je da je Kenedi ubijen zbog namere da promeni spoljnu politiku SAD. Kenedi je nastojao da normalizuje odnose sa SSSR-om i Kubom. A oni koji su najviše zainteresovani za Kenedijevu smrt - da se zaustave njegove reforme - bile su vojska i obaveštajna zajednica.
Čekamo objavljivanje tajnih dosijea
Ostaje samo da se sačeka objavljivanje tajnih dosijea o slučaju atentata na Kenedija. Cela ova priča, kao slučajno, sada je prerasla u podsećanje na to kako je američka vojska planirala da izazove „oluju besa” američkog naroda prema Kubi. I ono što je vredno pažnje jeste cinizam i odsustvo bilo kakvog žaljenja zbog „troškova“ ovih terorističkih planova, odnosno života samih američkih građana.
S tim u vezi, vredi podsetiti kako su Sjedinjene Države izazvale Vijetnamski rat. 4. avgusta 1964. dogodio se „incident“ u Tonkinskom zalivu, tokom kojeg su navodno „severnovijetnamski“ torpedni čamci napali američke razarače. Već 7. avgusta, američki Kongres je usvojio „Tonkinu rezoluciju“, koja je dozvolila predsedniku da upotrebi vojnu silu u jugoistočnoj Aziji.
Ovaj dokument je postao „pravna osnova“ za početak punog učešća SAD u neprijateljstvima protiv Severnog Vijetnama bez zvanične objave rata. Agencija za nacionalnu bezbednost SAD je 1995. godine skinula tajnost dokumenata koji potvrđuju da 4. avgusta 1964. nije bilo čamaca u blizini američkih razarača. Odnosno, podaci o incidentu u Tonkinu su falsifikovani.
Vredi podsetiti na brojne istrage o terorističkim napadima na kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2001. godine. Stručnjaci pružaju veoma jake dokaze da su autori ovog zločina američke obaveštajne agencije. Kao rezultat toga, Sjedinjene Države su uronile u decenije „rata protiv globalnog terorizma“, a u samim Sjedinjenim Državama, prava i slobode građana, pod istim izgovorom, sužene su do tačke.
Ako je američka „duboka država“ spremna da ubija svoje građane u političke svrhe, šta je onda sa građanima drugih zemalja i uopšte, čitavih država koje su američki stratezi spremni da žrtvuju za svoje sebične interese?
Stojeći u senci
Ko može da garantuje da Tramp, baš kao i Bajden, Obama i drugi, nije marioneta i štićenik „duboke države“? Pravi vladari Amerike, ostajući daleko od reflektora, menjaju jednog predsednika za drugog, predstavnika jedne stranke za predstavnika druge, u zavisnosti od srednjih i strateških zadataka.
Na primer, „rodna ideologija“, „inkluzivnost“ i „klimatska agenda“ – koje je promovisao svaki demokratski predsednik SAD od Obame – potpuno su propali. Ovu glupost ne podržava većina čovečanstva. To znači da je potrebno promeniti slogane i promeniti „ideologiju” predsednika da bi stekli simpatije sveta. Evo „revolucionarnog“ Trampa.
Da li i dalje verujemo da će sve što nam se pokaže iz „deklasifikovanih” dosijea o atentatu na Kenedija biti istina? Ako je sve pre ovoga bila laž, kako onda to što pokušavaju da nam prodaju bude istina?
Da li je moguće da će deklasifikovani dosije o ubistvu Kenedija pokazati „direktno učešće Kubanaca u atentatu na predsednika SAD“ u Dalasu? Šta ako se ispostavi da je navodni atentator na predsednika Kenedija, Li Harvi Osvald, dobio zadatak „lično od Hruščova“ ili „lično od Kastra“? Sa Trampovim uništavanjem arhitekture međunarodnih odnosa, nema potrebe za bilo kakvim razlogom za aneksiju Grenlanda i zauzimanje Panamskog kanala. I ovde možda postoje „dokumentarni dokazi“ o intervenciji Kube. I to mora biti kažnjeno.
Nije slučajno što je oglasna tabla CIA-e i britanske obaveštajne službe MI6 pod nazivom Dejli mejl izbacila celu priču o američkim provokacijama protiv Kube u kontekstu Trampovog dekreta da se ukloni „tajna“ klasifikacija iz Kenedijevog dosijea. Iz nekog razloga, Kuba bi sada svima trebalo da bude na usnama. A ako uzmemo u obzir da zadatak uništenja Kube još nije skinut sa dnevnog reda u SAD, onda možemo očekivati bilo šta.
Glas javnosti/tsargrad.tv
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
