Tramp neće odustati: Grenland ključna tačka za presretanje ruskih raketa
Autor: Glas javnosti
Interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za Grenland često se u javnosti tumači kao politička egzotika ili lični hir pojedinih lidera. Međutim, iza tog interesovanja stoje veoma konkretni i duboko ukorenjeni strateški razlozi, koji imaju veze sa geografijom, nuklearnom ravnotežom i budućnošću Arktika kao novog globalnog saobraćajnog i bezbednosnog prostora.
Rusija gotovo sve svoje najvažnije strateške vojne kapacitete drži na Kola poluostrvu, u neposrednoj blizini Finske. Na tom prostoru nalaze se silosi interkontinentalnih balističkih raketa, baze nuklearnih podmornica, kao i strateška avijacija. To Kolu čini jednom od najvažnijih vojnih tačaka na svetu.
Kada se pogleda realna geografska slika sveta – a ne pojednostavljena predstava sa školskih atlasa – jasno se vidi da putanje balističkih raketa, bilo da su u pitanju klasične ili hipersonične putanje, iz pravca Kola poluostrva ka teritoriji kontinentalnih Sjedinjenih Država neminovno prolaze iznad Grenlanda. Upravo zato Grenland predstavlja centralno bojno polje u svakom potencijalnom strateškom sukobu između Vašingtona i Moskve.
U protivraketnoj odbrani, najpovoljniji trenutak za presretanje balističke rakete jeste njen apogej – najviša tačka putanje leta. Najkraći i najefikasniji put do tog apogeja vodi upravo iz tačke koja se nalazi direktno ispod njega. Geografski, ta tačka je – Grenland. Zbog toga Grenland ima izuzetnu vrednost kao platforma za rano upozorenje, praćenje i presretanje projektila.
Iz tog ugla, tvrdnje da su SAD „potrebne“ Grenlandu radi nacionalne bezbednosti nisu politička retorika, već hladna vojno-strateška procena. Bez kontrole ili snažnog prisustva na Grenlandu, američka protivraketna odbrana na severnom pravcu ostaje nepotpuna.
Drugi ključni faktor je otvaranje Severnog morskog puta kroz Arktik. Zbog klimatskih promena, arktički prolazi postaju sve duže prohodni tokom godine. To znači da će kineski trgovački brodovi u dogledno vreme moći da plove direktno kroz Arktik ka lukama zapadne Evrope, poput Roterdama. Taj put je kraći od Sueckog kanala, a brodovi nisu ograničeni dimenzijama „Suecmax“ standarda, što će značajno ubrzati i pojeftiniti trgovinu između Kine i Evropske unije.
Ali gde idu trgovački brodovi, tamo pre ili kasnije dolaze i ratne mornarice. Otvaranje arktičkih ruta podrazumeva i potencijalno prisustvo kineskih podmornica koje bi, kroz Arktik, mogle da izađu u severni Atlantik – ako to već ne čine.
U tom kontekstu, severoistočna obala Grenlanda dobija dodatni značaj: ona postaje ključna tačka za nadzor ne samo ruskih, već i kineskih strateških kretanja. Grenland tako istovremeno štiti američke interese od dve najveće globalne sile.
Na kraju, važno je razumeti da popularna Merkatorova projekcija mape sveta daje potpuno pogrešnu predstavu o stvarnim udaljenostima i odnosima prostora. Ona je korisna za osnovnu orijentaciju, ali potpuno neadekvatna za razumevanje globalne geopolitike i vojne strategije. U realnom svetu, Arktik nije periferija – on je centralni prostor budućih globalnih rivalstava.
Zbog toga interesovanje SAD za Grenland ne predstavlja nikakvu misteriju, već logičnu posledicu geografije, vojne tehnologije i promenjene globalne ravnoteže moći.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
